Rudnici uglja trenutno rade sa visokim profitom zahvaljujući visokim cenama uglja i čini se da potencijalna ograničenja emisija ugljenika tapkaju u mestu. Vlade širom sveta se muče da obezbede zalihe neophodnih energenata zbog uskih grla izazvanih ratom u Ukrajini, tvrde analitičari.
Što je još gore, usporavanje investicija u nove rudnike za iskopavanje uglja dodatno je usporilo snabdevanje ugljem i samim tim mu podiglo cenu, rekao je ekonomski analitičar Piter O’Konor.
Ugalj se vraća na velika vrata
„Ko bi pomislio prethodnih godina da će ugalj biti najbolja opcija za ulaganje u 2022. godini. Kada pogledamo trenutnu finansijsku godinu, to je sektor sa najboljim učinkom“, rekao je O’Konor.
I gledajući na godinu koja je pred nama kroz zimu na severu i sa cenama gasa u Evropi i njegovom dostupnošću, stiče se utisak da zemlje širom sveta moraju da se vrate uglju ne bi li održali energetsku stabilnost.
I snabdevanje ugljem je ograničeno, zato što niko ne gradi nove kapacitete za iskop uglja i čini se da će tržišta postati tesna u nekom narednom periodu
Cena uglja koji se koristi za proizvodnju električne energije porasla je za oko 170% u odnosu na prošlu godine.
Drugi ugalj kojim se najviše trguje je koks koji se koristi kao za proizvodnju čelika. Vođeni različitom dinamikom, prigušenim ekonomskim rastom u Kini koji usporava proizvodnju čelika, dolazimo do toga da se ipak usporava potražnja za ovom vrstom uglja.
Međunarodna agencija za energetiku (IEA) objavila je u sredu novi izveštaj u kome upozorava da će globalna potrošnja uglja porasti za 0,7 odsto u 2022. Time bi dostigla rekord iz 2013. godine, pod pretpostavkom da se kineska ekonomija oporavi, kako se očekuje u drugoj polovini godine.
„Globalni ukupni iznos potrošnje uglja bi odgovarao godišnjem rekordu postavljenom 2013. godine, a potražnja za ugljem će se verovatno još više povećati sledeće godine i postaviti novi rekord svih vremena“, navodi se u ažuriranju tržišta uglja IEA.
Nestašica gasa podiže cenu uglja
Svetska potrošnja uglja se oporavila za oko 6% 2021. godine, kada se globalna ekonomija oporavila od početnog šoka pandemije Covida, saopštila je IEA.
U središtu stalnog porasta potražnje za ugljem je nestašica gasa usled smanjenja isporuke ruskog gasa ka Evropskoj uniji, zbog sankcija koje je ranije Rusiji uvela EU.
Prema tome, očekuje se da će potrošnja uglja u EU porasti za 7% u 2022. povrh prošlogodišnjeg skoka od 14%, kaže IEA.
„Ovakva predviđanja su vođena potražnjom iz sektora za proizvodnju električne energije gde se ugalj sve više koristi umesto gasa, koji je u nedostatku i koji je doživeo ogromne skokove cena nakon rata u Ukrajini“, navodi se u saopštenju.
Nekoliko zemalja EU produžava radni vek elektrana na ugalj koje su predviđene za zatvaranje, ponovo otvara zatvorene elektrane ili podiže ograničenja njihovog radnog vremena kako bi smanjila potrošnju gasa.
Bojkot ruskog uglja istovremeno dodatno povećava pritisak na cene uglja, navodi agencija.
Kreće borba za energente, niko nije pošteđen
„Najgori strahovi Evrope su se materijalizovali ove nedelje nakon što je Rusija smanjila protok gasovoda Severni tok na 20 posto kapaciteta. Zalihe gasa možda neće dostići nivoe dovoljno visoke da prebrode zimu“, rekli su energetski analitičari Daniel Hines i Soni Kumari.
„Pošto je evropski rezervni uvozni kapacitet ograničen, verovatno će krenuti agresivna borba za nabavku LNG-a.
Globalno tržište gasa, uključujući Aziju i Pacifik, oseća bol.
Japanska korporacija Nippon Steel je u sredu potpisala ugovor sa rudarskim i trgovačkim gigantom Glenkorom za snabdevanje termalnim ugljem po ceni od 375 dolara po toni, što je najveća cena koju je japanska kompanija platila za tu robu, navodi Blumberg.
Sve u svemu, rastući troškovi energije i dalje doprinose globalnoj inflaciji, primoravajući centralne banke da nastave sa monetarnim pooštravanjem.
Federalne rezerve su u sredu podigle referentne kamatne stope za 75 baznih poena, što je poslednje u nizu povećanja kamatnih stopa sa ciljem da se ukroti inflacija.
E2 portal (Energija Balkana)
