Grupa stručnjaka i nevladinih organizacija iz 11 zemalja objavila je juče listu 88 prioritetnih reka za zaštitu i pozvala zemlje Zapadnog Balkana, potpisnice Bernske konvencije, na proširivanje Emerald mreže, saopštila je Organizacija za političku ekologiju i inicijativa „Pravo na vodu“.
Emerald mrežu uspostavio je Savet Evrope 1989, prema Konvenciji o očuvanju evropske divlje flore i faune i prirodnih staništa (Bernska konvencija), a čine je područja od posebne važnosti za zaštitu prirode kako bi se očuvale biljne i životinjske vrste u njihovim prirodnim staništima.
Podseća se da su, kao potpisnice Bernske konvencije Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Severna Makedonija i Srbija počele uključivanje u Emerald mrežu 2011, kada su predložile mali broj područja za zaštitu.
Do danas nijedna zemlja nije proširila taj spisak – većina područja nema nikakvu zaštitu prema nacionalnom zakonodavstvu, niko ne upravlja područjima niti je osigurano sistemsko prikupljanje podataka ili neophodnih resursa, navedeno je u saopštenju.
Zbog svega toga, kako je istaknuto, većina reka i ribljih vrsta još uvek nije zaštićena.
Spisak reka koji je objavljen danas, rezultat je Emerald Green seminara koji je organizovala nevladina organizacija CEE Bankwatch Network u decembru 2022.
Učesnici tog seminara prikupili su relevantne naučne podatke o pojedinim ribljim vrstama i njihovim staništima na osnovu kojih je pripremljen spisak reka koje bi trebalo uključiti u Emerald mrežu.
Podseća se da je Zapadni Balkan globalno važno žarište biološke raznovrsnosti, posebno kada je reč o slatkovodnim vrstama i staništima.
Planinski lanci, reke, jezera i obala predstavljaju dom brojnim ugroženim vrstama i važna su staništa za mnogobrojne endemske vrste koje ne žive nigde drugde.
Kada se uporede sa ostatkom Evrope, većina reka u regionu je u dobrom ili izrazito dobrom stanju, a mnoge su idealni kandidati za zaštitu, što je prepoznao i danas objavljeni spisak.
Stručnjak za biološku raznovrsnost, CEE Bankwatch Network Andrej Ralev kazao je da je zaštita reka i dobra implementacija Emerald mreže dugotrajan proces koji zahteva saradnju između vlada, stručnjaka, nevladinih organizacija i lokalnih zajednica.
„Naš predlog, koji se temelji na iscrpnim naučnim podacima o ribljim vrstama u regionu, važan je doprinos tom procesu. Sledeći korak je podrška vladama u regionu u pripremi službenih predloga za nova Emerald područja“, kazao je on.
Predsednica Ekološkog udruženja Rzav Nataša Milivojević rekla je da okupljanje stručnih lica koji su svojim dugogodišnjim radom pokazali da raspolažu vrednim podacima o biološkom diverzitetu u regionu, pokazuju da je seminar bio sjajna ideja koja će predstavljati mehanizam za ohrabrivanje i podsticanje donosioca odluka za brže proglašenje Emerald područja i njihovo održivo upravljanje.
Pravni stručnjak Organizacije za političku ekologiju Polekol i inicijativa „Pravo na vodu“ Strahinja Macić istakao je da Srbiju karakteriše velika genetička, specijska, ekosistemska i predeona raznovrsnost, kao deo Balkana predstavlјa jedan od šest centara evropskog biodiverziteta.
„Međutim, ovu prirodnu raznovrsnost tek svojim malim delom obuhvataju Emerald područja, koja su od velike važnosti za zaštitu i očuvanje divlјih bilјnih i životinjskih vrsta i njihovih staništa“, kazao je on.
Dodao je i da nova Emerald područja nisu predložena od 2011. godine, zato ishode seminara smatra dragocenim i dobrom osnovom za predloge novih područja, sa posebnim akcentom na rečne slivove prekograničnih vodotokova.
E2 portal (Beta)
