U Novom Pazaru je 750 domaćinstava dobilo 1.500 kanti za razvrstavanje reciklabilnog otpada, kao donaciju Evropske unije (EU), a drugim opštinama u uspostavljanju primarne selekcije pomoći će Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) sa ciljem da se procenat prikupljanja unapredi za 20 odsto na lokalu.
Na uručenju opreme, pod sloganom „Razdvajajmo, reciklirajmo, očuvajmo“, istaknuto je da je ova inicijativa deo projekta „BEST Saradnja u upravljanju otpadom – Do održive životne sredine“.
Domaćinstva su za početak, da bi se uspostavio odgovarajući sistem za upravljanje otpadom, dobila po dve kante – žutu za limenke i PET ambalažu i plavu za papir i karton, a projekat se sprovodi u saradnji sa prekograničnim crnogorskim opštinama i u partnerstvu sa Centrom za ekotoksikološka ispitivanja.
Kante za razdvajanje otpada dobiće i opština Mojkovac, dok će se na unapređenju sistema raditi i u opštinama Kolašin, Bijelo Polje i Tutin na osnovu ugovora koji je potpisan sa Ministarstvom finansija, Sektorom za ugovaranje i finansiranje programa iz sredstava EU.
„Ovo je značajna podrška za rad našeg javno-komunalnog preduzeća, znamo da je deponija na 25 kilometara od grada i da će ovo doneti značajne uštede“, rekao je gradonačelnik Novog Pazara Nihat Biševac, saopštio je NALED.
Biševac je istakao da je cilj podizanje ekološke svesti, kao i da razmišljaju o otvaranju reciklažnih ostrva za različite materijale i o proširenju takvih projekata.
Dodao je da će i ostali građani uskoro dobiti opremu za razdvajanje otpada u svojim domovima.
„Iako nedostaju tačni podaci, procena je da se u Srbiji više od 90 odsto komunalnog otpada odlaže na sanitarne i nesanitarne deponije, na kojima u značajnoj meri završava čak i u energetske svrhe upotrebljiv otpad iz industrije“, piše u saopštenju.
Deponovanje je najnepovoljnija opcija za životnu sredinu i neophodno je razmišljati o reciklaži i energetskom tretiranju otpada, kako bi se približilo održivim trendovima.
„Svaki kilogram koji prikupimo i predamo operaterima ne završava na deponiji, a jedan kilogram plastike vredi koliko osam kilograma mokrog otpada, manje prostora zauzima, manje troškova pravi i sprečava samozapaljivanje deponija u letnjim mesecima“, rekao je direktor za ekonomsko-finansijske poslove u novpoazarskoj „Gradskoj čistoći“ Suad Ljajić.
Podsetio je da je 2022. donet Zakon o planu upravljanja otpadom, a da se do 2031. godine, od svake lokalne samouprave, očekuje da sprovede date mere, pri čemu, kako je rekao, ovakvi projekti imaju značajnu ulogu.
Direktor za održivi razvoj u NALED-u Slobodan Krstović naveo je da se Srbija treba ugledati na zemlje kao što su Austrija, Belgija, Danska, Finska, Holandija, Nemačka i Švedska, koje su lideri po minimalnim količinama otpada, a koje deponuju i taj procenat iznosi manje od četiri odsto.
„Kada se govori o ambalažnom otpadu, u Srbiji je u proteklih 10 godina, na tržište stavljeno 3,7 miliona tona ambalaže, od čega je oko 61 odsto završilo na deponijama ili u prirodi“, rekao je Krstović.
Ocenio je da se najuspešnije recikliraju karton i papir, a najmanje plastika i staklo.
„U Srbiji je u toku izgradnja šest regionalnih deponija, paralelno sa tim je u toku razvoj primarne selekcije i mi ćemo gledati bilo kakvu priliku da kao udruženje pomognemo sa dodatnom opremom i prikupljanjem sredstva“, istakao je Krstović.
Srbija i Crna Gora su se u procesu pristupanja EU obavezale da će uskladiti nacionalno zakonodavstvo sa regulativom EU i ispuniti zahteve poglavlja 27 koje se odnosi na zaštitu životne sredine.
U Srbiji, do kraja 2029. godine, treba da se uspostavi odvojeno prikupljanje papira, metala, stakla i tekstila, poveća stopa reciklaže i očiste divlje deponije.
E2 portal (Beta)
