Sve nove zgrade u zemljama Evropske unije od 2030. treba da imaju nultu emisiju gasova, a do 2040. treba da postepeno izbace fosilna goriva iz sistema grejanja i hlađenja, navodi se u planovima koje su danas usvojili poslanici Evropskog parlamenta.
Predložena revizija Direktive o energetskim performansama zgrada ima za cilj da se značajno smanje emisije gasova sa efektom staklene bašte i potrošnja energije u sektoru zgradarstva u EU i da taj sektor postane klimatski neutralan do 2050. godine.
Rok za dostizanje nulte emisije za zgrade koje koriste ili poseduju državni organi je 2028. godina, dok će iz novih pravila biti izuzeti poljoprivredni objekti i objekti kulturne baštine.
Pri računanju emisija, uzima se u obzir potencijal globalnog zagrevanja tokom životnog ciklusa zgrade, uključujući proizvodnju i odlaganje građevinskih proizvoda korišćenjih u njihovoj izgradnji.
Kad je reč o stambenim zgradama, države članice će morati da uvedu mere kojima će osigurati da se do 2030. smanji prosečna potrošnja energije u zgradama za najmanje 16 odsto, a da do 2035. za najmanje 20 do 22 odsto zgrada.
Prema novoj direktivi, zemlje EU će morati da renoviraju 16 odsto energetski najmanje efikasnijih nestambenih zgrada do 2030 i 26 odsto do 2033.
Takođe, ako je to tehnički i ekonomski moguće, članice bi trebalo da do 2030. postepeno postave solarne instalacije na javne i nestambene zgrade, zavisno od njihove veličine, kao i na sve nove stambene zgrade.
„Države članice moraju da donesu mere za dekarbonizaciju sistema za grejanje, sa ciljem postepenog napuštanja fosilnih goriva u grejanju i hlađenju do 2040“, navodi se u saopštenju EP.
Dodaje se da će od 2025. biti zabranjeno subvencionisanje samostalnih kotlova na fosilna goriva, dok će i dalje biti mogući finansijski podsticaji za hibridne sisteme grejanja koji koriste znatni udeo obnovljive energije, kao što su toplotne pumpe.
Prema podacima Evropske komisije, zgrade u EU uzrokuju 40 odsto potrošnje energije i 36 odsto emisija gasova s efektom staklene bašte.
E2 portal (Beta)
