Više nemačkih gradova je uvelo besplatan gradski prevoz određenim danima, što je eksperiment u sklopu mera za čistiji vazduh, koji bi trebalo da ubedi građane da smanje korišćenje automobila.
Evropska komisija (EK) je u maju 2018. podnela Evropskom sudu pravde tužbu protiv Nemačke i još pet zemalja Evropske unije zbog prevelikog zagađenja vazduha. U brojnim nemačkim gradovima prekoračeni su dozvoljeni nivoi azot-dioksida propisani smernicama Unije, a stav Evropske komisije je da su štetni gasovi krivi za oko 400.000 prevremenih smrtnih slučajeva u čitavoj EU, piše Dojče vele.
Nemački „Klimatski paket“, podrazumeva od 2021. povećanje godišnjeg budžeta za izgradnju prigradske saobraćajne mreže, koji sada iznosi oko 8,6 milijardi eura, za još milijardu eura, ali mnogi istraživači klime smatraju da je to premalo. Savezno ministarstvo za saobraćaj raspolaže sa ukupno 30 milijardi eura, od čega 40 posto ide na održavanje puteva koje prvenstveno koriste automobili, pa više nemačkih gradova pokušava da podstakne korišćenje javnog prevoza umesto automobila.
U gradovima se situacija menja i opada broj mladih sa vozačkom dozvolom, što je, između ostalog, posledica situacije u kojoj javni prevoz funkcioniše kako treba, a bicikl se koristi kao alternativa. Međutim, u unutrašnjosti je situacija drugačija, jer prigradski autobusi i vozovi saobraćaju mnogo ređe, a neka mesta nisu dobro povezana, pa bi i u tom slučaju ponuda besplatnog prevoza bila bez efekta.
Iz Naučnog centra za socijalna istraživanja u Berlinu skreće se pažnja na državne subvencije za dizel automobile i kažu da će situacija biti bolja kada dizel više ne bude subvencionisan sa osam milijardi eura godišnje, a parkiranje u gradovima postane skuplje. U svakom slučaju, stručnjaci se slažu da prigradski javni prevoz mora postati atraktivniji po pitanju cene, komfora, dostupnosti i pouzdanosti, pri čemu ne treba zaboraviti da automobil ima važnu ulogu, zbog čega vožnja automobila istovremeno mora biti učinjena manje atraktivnom.
E2 portal (made-in-germany.rs)
