Nemačka vlada će se usprotiviti predlogu Evropske komisije da nuklearna energija bude uvrštena u spisak održivih izvora energije. Takozvana taksonomija koju sastavlja Komisija smatra se i odobrenjem za državno subvencionisanje određenih ekonomskih aktivnosti i zelenim svetlom za ulagače.
Nemačka ministarka ekologije Štefi Lemke rekla je za javnu televiziju ARD da će stav Berlina biti „jasno ne“, ali je i dodala da su šanse za uspešnu blokadu predloga Evropske komisije male.
Ona je naglasila da su tri stranke nemačke vladajuće koalicije, socijaldemokrate (SPD) kancelara Olafa Šolca, Zeleni i liberalna FDP, jedinstvene kada je reč o nuklearnoj energiji.
Taksonomija je svojevrsna klasifikacija da li je neka privredna aktivnost održiva i ujedno i ocena da li zaslužuje državne subvencije i preporuka investitorima. U svom predlogu, Komisija je ocenila da je ulaganje u nove nuklearne centrale, ili u obnovu postojećih, pod određenim uslovima održivo i da nije štetno za klimu.
Evropska komisija je poslednjeg dana 2021. godine zemljama članicama uputila svoj predlog taksonomije, i one su od tada imale vremena da formulišu svoj stav.
Berlin za blokadu u Savetu EU po svoj prilici neće imati dovoljno saveznika.
„Do glasanja u Savetu ministara doći će samo ako dovoljan broj zemalja članica uloži prigovor protiv predloga“, objasnila je Lemke. „A moram da priznam da izgledi za to trenutno nisu veliki“, dodala je ministarka.
Evropski komesar za unutrašnje tržište Tijeri Breton rekao je da bi EU do 2050. godine trebalo da investira oko 500 milijardi evra u novu generaciju nuklearnih elektrana.
„Samo u postojeće će do 2030. morati da se uloži 50 milijardi evra, a nove će zahtevati 500 milijardi“, rekao je Breton 9. januara za Žurnal di dimanš. On je ocenio i da je namera Evropske komisije da nuklearnu energiju klasifikuje kao zelenu ključni korak za privlačenje tih investicija.
Sličnu ocenu pre njega je iznela i komesarka energetike Kadri Simson, koja je ulaganja u produžetak života postojećih atomskih centrala procenila na 45 do 50 milijardi evra do 2030. Ona je rekla da članice EU planiraju da ulože u nove kapacitete oko 400 milijardi evra.
Nemačka ministarka, koja je članica Zelenih, rekla je da bi cilj trebalo da bude da se novac usmeri u održive investicije, a da EK svojim predlogom kvari te planove.
„Sada preti opasnost da privatna i javna sredstva budu usmerena u problematičan razvoj a ne, kao što bi trebalo, u obnovljive energije i vodoničnu privredu“, ocenila je Lemke, dodajući da joj nije jasno zašto su komisija i njena predsednica Ursula fon der Lajen to učinili.
Nemačka vlada, prema njenim rečima, uključivanje atomske energije u taksonomiju odbija iz ekoloških i bezbednosnih razloga i zbog zaštite potrošača.
Ona je dodala da lično smatra i da je stavljanje prirodnog gasa na listu održivih aktivnosti pogrešno. Ipak, tri nemačke vladajuće stranke su se u koalicionom sporazumu saglasile da je Nemačkoj gas potreban kao prelazni energent, i da su zato neophodna i ulaganja u gasne elektrane.
Zamišljeno je da te nove elektrane na gas od početka funkcionišu u kombinaciji sa klimatski neutralnim energentima, poput vodonika.
Kada je reč o prirodnom gasu, Zeleni su u vladajućoj koaliciji ipak usamljeni, pošto su i socijaldemokrate i liberali pozdravili odluku EK da gas bude uključen u taksonomiju.
Pet članica EU predvođenih Nemačkom još prošlog leta je uputilo pismo Evropskoj komisiji, zahtevajući da nuklearna energija ostane van EU taksonomije zelenih finansija, odnosno da se ulaganja u tu energiju ne klasifikuju kao zelena.
Pismo su potpisali ministri zaštite životne sredine ili energetike Austrije, Danske, Nemačke, Luksemburga i Španije. Oni su ukazali na „nedostatke“ u izveštaju Zajedničkog istraživačkog centra (JRC) Evropske komisije iz aprila. U tom izveštaju se zaključuje da je nuklearna energija bezbedna.
Glavnim lobistom za nuklearnu energiju u EU smatra se Francuska, a u oktobru je upravo na inicijativu Pariza održan sastanak članica koje isto misle o nuklearnoj energiji i gasu u kontekstu taksonomije. Na tom sastanku su bili predstavnici Bugarske, Kipra, Češke, Finske, Francuske, Grčke, Mađarske, Malte, Poljske, Rumunije, Slovačke i Slovenije.
EU u ovom trenutku dobija oko 26% energije iz atomskih centrala, a Breton je ocenio da će se taj udeo do 2050. smanjiti na oko 15%.
E2 portal (Euractiv)
