Naučnici širom sveta intenzivno rade na snažnijim baterijama. Traže se rešenja koja ne bi nužno uključivala retke metale.
Baterija sutrašnjice trebala bi se temeljiti na nekritičnim, uobičajenim elementima kao što su natrijum, magnezijum, kalcijum ili aluminijum, uveren je hemičar Maksimilijan Fičner iz laboratorije u Ulmu.
Noviji tipovi baterija još uvek imaju manju gustoću energije i još nisu toliko tehnološki zreli kao litijum-jonske verzije koje se uglavnom koriste u električnim automobilima.
Naučnici širom sveta intenzivno rade na snažnijim baterijama. Traže se rešenja koja ne bi nužno uključivala retke metale poput kobalta, nikla, mangana i litijuma. Iz nemačkih laboratorija stižu ohrabrujuće novosti, piše tportal.
Postlitijumski istraživački klaster u Ulmu, Karlsrueu i Gisenu sa 120 naučnika najveći je klaster te vrste u Evropi. Baterija sutrašnjice trebala bi se temeljiti na nekritičnim, uobičajenim elementima kao što su natrijum, magnezijum, kalcijum ili aluminijum, uveren je hemičar Maksimilijan Fičner iz laboratorije u Ulmu.
– Budući da potražnja ubrzano raste, moramo da postavimo tehnologiju na širu materijalnu osnovu kako ne bi bilo uskih grla u proizvodnji – naglašava Fičner.
Natrijum-jonska baterija trenutno ima najveće šanse za „zlatnu budućnost“
Fokus je na pitanjima poput ekološkog otiska, veka trajanja, troškova proizvodnje i efikasnosti novih tehnologija. Prema Fičnerovom mišljenju, natrijum-jonska baterija trenutno ima najveće šanse za ‘zlatnu budućnost’. Gotovo je jednako snažna kao litijum-jonska baterija, kaže, ali je bolja u drugim područjima.
– Natrijum-jonska baterija ima tu prednost da se za nju ne koriste kritične sirovine, ima bolja svojstva pri niskim temperaturama i može se brzo puniti – kaže istraživač te predviđa da će baterije u budućnosti postati još snažnije i jeftinije.
Istraživački klaster na univerzitet Ulm nije jedini koji se bavi budućnošću baterija, piše tportal. Proizvođači iz privatnog sektora i javni laboratoriji takođe naporno rade na pronalaženju novih rešenja.
– Verujem da je, posebno u početnim fazama, kada su mnoge stvari još vrlo neizvesne, važno pratiti lance snabdevanja, sirovine te na taj način identifikovati potencijale različitih opcija – kaže Anegret Stefan s Instituta Fraunhofer ISI u Karlsrueu.
Noviji tipovi baterija još uvek nisu toliko tehnološki zreli
Stefan i njen tim objavili su novu studiju o budućnosti alternativnih baterijskih tehnologija. Njihov rad jasno pokazuje da postoji mnogo potencijala u alternativnim baterijskim tehnologijama, ali nužan je njihov dalji razvoj.
Noviji tipovi baterija još uvek imaju manju gustoću energije i još nisu toliko tehnološki zreli kao litijum-jonske verzije koje se uglavnom koriste u električnim automobilima.
Kad je reč o odabiru baterije za električne automobile, važno je nekoliko karakteristika, poput odnosa njenog kapaciteta i težine te gustoće. Manje i lakše baterije tako su poželjnije zato što smanjuju težinu vozila i time mu omogućuju bolji performans.
– Naša studija pokazuje da neke alternativne tehnologije baterija imaju veliki potencijal, naprimer za niže troškove ili veću održivost, ali nemaju isti raspon primena kao litijum-jonske baterije – kaže Stefan. Stoga ona smatra da će litijum-jonske baterije i dalje dominirati tržištem. Međutim postupno bi mogle biti zamenjene alternativama u određenim područjima.
Za budućnost baterija tehnologija je ključna
Prema studiji, nove vrste baterija postaju sve efikasnije i mogle bi jednog dana čak premašiti gustoću energije litijum-jonskih varijanti – i sve to uz nekritične resurse.
– Na primer, u bliskoj budućnosti natrijum-jonske baterije mogu se sve više koristiti u malim automobilima. Ili litijum-sumporne baterije u manjim električnim avionima. Ili natrijum-sumporne ili cink-jonske baterije u stacionarnim aplikacijama.
Pre svega, Stefan poziva donositelje političkih odluka da ulože više napora u području istraživanja i razvoja u Nemačkoj i EU. Istraživači se slažu da je tehnologija baterija ključna da bi Nemačka kao tehnološka sila mogla održati korak s globalnom konkurencijom, piše tportal.
E2 portal (Bonitet)
