Alge daleko efikasnije zarobljavaju ugljen-dioksid iz atmosfere u odnosu na tropske šume i uspevaju da ga zadrže na dnu okeana vekovima. Zbog toga su izuzetno efikasni borci protiv klimatskih promena.
Mada je pažnja svetske javnosti, kada se govori o borbi protiv klimatskih promena, dominantno usmerena na kopno, poznato je da su priobalne morske oblasti izrazito efikasne u mitigaciji ugljen-dioksida. Naime, morski priobalni sistemi mogu da absorbuju i do 50 puta više ugljenika od šuma, a što je možda još važnije, ugljen-dioksid mogu i da zadrže dramatično duže, vekovima, piše portal Klima 101.
Prema podacima organizacije Conservation International, godišnje oko jedan kvadratni kilometar morskih algi absorbuje istu količinu CO2 koliko i 50 kvadratnih kilometara tropskih šuma. Mada su brojni morski organizmi veoma efikasni u zarobljavanju ugljen-dioksida, apsolutna zvezda ove morske priče su alge. U fokusu pažnje istraživača, kao i velikih korporacija, poslednjih godina je rod mrkih algi koje nazivamo kelpi.
Mehanizam zarobljavanja
Mada izgledaju kao džinovska trava, kelpi su velike smeđe alge koje rastu u plitkim vodama, zauzimajući velike površine okeanskog dna. Smatra se da su nastale još u miocenu pre 10 do 20 miliona godina. Rastu izuzetno brzo, čak i do 50 centimetara dnevno i mogu biti dugačke i do 80 metara, a za tlo se pridržavaju majušnim korenom.
Ugljen-dioksid zahvaljujući ovim algama biva zarobljen u okeanima na sličan način kao i u kopnenim biljkama. U kontaktu sa vodom, konzumiraju ga najrazličitiji stanovnici okeana, ponajviše fitoplanktoni i alge. Kelpi, baš kao i kopnene biljke, vrše fotosintezu i zarobljavaju velike količine CO2. Kada odumiru, one ostaju na dnu okeana, ali zarobljeni ugljen-dioksid se ne otpušta u atmosferu – vekovima.
Alge su zato poslednjih godina postale viđene i kao jedno od rešenja za deponovanje CO2 iz atmosfere. Ovakav postupak bi omogućio da se smanje efekti preterane emisije do koje je čovek doveo spaljivanjem fosilnih goriva. Alge bi mogle da odigraju važnu ulogu u spasavanju planete.
Algo-kultura
Alge se u Japanu uzgajaju još od 17. veka, ali je polovinom 20. veka to postao unosan posao. Jestive alge kao što su nori i još nekoliko vrsta koje se prodaju i u ovdašnjim radnjama, zbog svoje velike nutritivne vrednosti i niske cene, postale su deo svakodnevne ishrane – to je ono čime obavijaju suši rolnice, ali ga stavljaju i u supe i druga jela.
I dok ugroženi priobalni sistemi okeana nestaju četiri puta brže nego tropske šume, alge su viđene kao jedno od rešenja za deponovanje CO2 iz atmosfere.
Uz to, alge rastu brzo, mogu se uzgajati u mnogim delovima sveta i jeftine su za uzgajanje. Smatraju ih novim materijalom i u poslednjoj deceniji sa njima se naširoko eksperimentiše – primera radi, isprobava se sa proizvodnjom pakovanja koje bi zamenilo karton i plastiku.
Ako krave jedu alge
Ako se u hranu koju konzumiraju krave ubaci samo mali procenat morskih algi, emisija metana koju one proizvode mogla bi da se smanji za 82 odsto, rezultat je jednog malog ali obećavajućeg istraživanja koje su objavili istraživači sa Univerziteta Kalifornija u Dejvisu, a koji bi mogao da pokrene dramatičnu promenu prakse uzgoja stoke širom sveta.
Naime, alge utiču na smanjenje stvaranja enzima u sistemu za varenje krave koji je odgovoran za proizvodnju metana. Znajući to, Ermias Kebrab, profesor na Departmanu za nauku o životinjama i direktor Svetskog centra hrane, sproveo je istraživanje u kom je dodavao malu količinu morske trave u hranu 21 juneta i pratio razne parametre vezane za te životinje, uključujući i emisiju metana koji je veoma potentan gas staklene bašte.
Ispostavilo se da su one koje su jele 80 grama algi dnevno, imale 82 odsto metana manje u dahu, nego ostale životinje koje nisu jele alge. Kebrab je inače slično istraživanje već sprovodio 2018. godine, kada je tokom dve nedelje eksperimentisanja sa algama u hrani za krave uspeo da smanji emisiju metana za 50 odsto.
Koliki je značaj ovog istraživanja kao potencijalnog rešenja za smanjenje proizvodne gasova staklene bašte govori i podatak da je u Sjedinjenim Američkim Državama poljoprivredna odgovorna za 10 odsto emisije gasova staklene bašte, a polovina toga dolazi od krava i drugih životinja kao proizvod varenja biljaka.
Priobalni sistemi okeana su toliko ugroženi da nestaju, procenjuje se, četiri puta brže nego tropske šume. Ako znamo da su dramatično efikasniji od šuma u zarobljavanju CO2, nestanak ovih ekosistema je više nego alarmantan.
E2 portal (Klima 101)
