Svaki put kada se učesnik Olimpijskih igara u Tokiju popne na pobedničko postolje da primi zasluženu medalju, to je velika pobeda za njega, ali i mala pobeda za planetu. Jer, prvi put u istoriji Olimpijskih igara, medalje su napravljene od recikliranih materijala.
Oko 5000 zlatnih, srebrnih i bronzanih odličja koliko će biti uručeno najboljim sportistima, napravljeno je od recikliranih elektronskih uređaja, uključujući i mobilne telefone. Tokom dve godine, za ovu svrhu je širom Japana prikupljeno 78.985 tona elektronskih uređaja, uključujući 6,21 miliona mobilnih telefona. U prikupljanje su bili uključeni obični građani, pa je ovo prvi put u istoriji OI da su u proizvodnji medalja indirektno učestvovali građani.
Posle Igara ostaju prazni objekti i napušteni stadioni
Medalje nisu jedini ustupak u pravcu održivosti. Kreveti u Olimpijskom selu imaju okvire od kartona i biće reciklirani na kraju leta. Prvobitne spekulacije da su kreveti, njih 18.000, namerno tako napravljeni da bi se sprečio seks među učesnicima demantovala je kompanija Airweave koja ih je izradila. Kako su istakli, upotrebljeni karton je zapravo izdržljiviji od drveta i može podneti težinu do 200 kg.
Takođe, dušeci će biti reciklirani u plastične proizvode, dok će apartmani u kojima su smešteni učesnici, biti prodati ili iznajmljeni. Olimpijsko selo se sastoji od 21 zgrade na 14 do 18 spratova na kojima se nalazi 3.600 smeštajnih jedinica. Procena trgovaca nekretninama je da je za gradnju bilo potrebno 2 milijarde dolara. Zato je racionalna i ekonomski isplativa odluka da se apartmani, po okončanju Igara, iznajme ili prodaju.
I dosadašnja Olimpijska sela su uglavnom transformisana. London je posle Igara 2012. godine pretvorio jedinice iz Olimpijskog sela u 3.000 novih domova. Druge sale su transformisane u radnje, restorane i škole. U Sočiju su napravljeni luksuzni rizorti, dok su sela u Minhenu i Atlanti postala studentski domovi. S druge strane, selo u Brazilu, koje važi za najveće u istoriji Igara, nakon OI 2016. godine renovirano je u luksuzne stanove, koji su nažalost poslednjih godina, prazni.
Dok su sela i iskorišćena, sudbina stadiona i drugih dvorana je znatno mračnija. Mnogi objekti širom sveta i dalje su napušteni i neiskorišćeni, a ilustrativan je primer Olimpijskog stadiona koji je izgrađen za Zimske OI u Pjongčangu 2018. godine. Gradnja je koštala više od 100 miliona dolara, što je ogromna cifra pogotovo ako se ima u vidu da je stadion srušen odmah nakon Igara. Zbog toga su OI često na udaru ekoloških aktivista zbog manjka održivosti.
E2 portal (cirkularna ekonomija)
