Još od 2007.godine, Ljubljana je potpuno preoblikovala svoj centar grada i namenila ga pešacima i biciklistima. Rezultati su itekako vidljivi.
U poređenju sa ostalim evropskim gradovima, Ljubljana je sa svojih 280.000 stanovnika relativno mali grad, ali je svakako jedan od najzelenijih.
Automobilski saobraćaj je u nekim delovima ljubljanskog centra grada sada već daleka prošlost. Ideja o centru grada bez automobila počela je da se razvija 2007. godine, kada su pokrenuli obnavljanje ulica i trgova s ciljem pružanja više prostora za pešake i bicikliste, kao i postupnog uvođenja zabrane saobraćaja za motorna vozila. Preoblikovanje centra grada krenulo je sa obnavljanjem Wolfove ulice i Prešernovog trga, i nastavilo se postepenim zatvaranjem centra grada za sva motorna vozila. Sada je u tim delovima saobraćaj dopušten isključivo dostavnim vozilima sa posebnim dozvolama i to tokom jutarnjih sati – između 6 i 10 sati.
Tokom postupnog uvođenja zabrane automobilskog saobraćaja u centru grada, ljubljanska gradska uprava je uredila velike parkinge na ivicama grada, kako bi građanima olakšala pristup, a preispitalo se i urbanističko planiranje centra. Gradska uprava posebno podstiče vožnju bicikla kad god je to moguće, uključujući i putem sopstvenog javnog sistema za deljenje bicikala. Takođe, izgrađeno je i prenamenjeno ukupno 13 mostova preko reke Ljubljanice s ciljem smanjenja udaljenosti, lakšeg kretanja i boljeg povezivanja delova grada. Osim toga, za projekat obnove rečne obale Ljubljana je 2012. godine dobila Evropsku nagradu za urbani javni prostor među 347 prijavljenih projekata iz 36 evropskih zemalja.
U pešačkoj zoni u centru grada stanovnici i turisti tiokom cele godine mogu da koriste besplatnu uslugu malih električnih vozila nazvanih „Kavalir“, kojima se mogu voziti do željene lokacije.
Primer urbane ekologije
Jedna od najvidljivijih mera za uvođenje visokokvalitetnog javnog prostora u centru grada bilo je preuređenje Slovenske ulice u prostor namenjen pešacima, biciklistima i korisnicima javnog prevoza (autobusa). Zabranom saobraćaja motornih vozila 2015. godine, smanjena je emisija CO2 za više od 70 %, što dokazuje da prave mere mogu snažno da utiču na lokalno poboljšanje kvaliteta vazduha. Nadalje, buka koju su prethodno stvarala motorna vozila smanjena je za oko šest decibela.
Petnaest godina nakon sprovođenja navedenih mera, stanovnici Ljubljane, kao i njeni posetioci, veoma su zadovoljni ‘zelenom’ transformacijom grada. Kako ističu pojedini svetski mediji, na primer Forbes, a nedavno i više francuskih magazina, „U Ljubljani može jasno da se čuje cvrkut ptica i šum lišća na vetru, što je luksuz koji poznaje vrlo mali broj stanovnika evropskih i svetskih gradova.“
Razvoj grada Ljubljane pravi je primer pobedničke urbane ekologije, a pored poboljšanog kvaliteta vazduha i smanjenja buke u centru grada, zabrana automobilskog saobraćaja i proširenje pešačke zone svakako je koristilo i poslovanju.
Evropska zelena prestonica
Osim toga, Ljubljana je i prva evropska Zero Waste prestonica, koja je Zero Waste strategiju usvojila još 2014. godine. Glavni grad Slovenije može se pohvaliti najvećom stopom odvajanja kućnog otpada u Evropskoj uniji, a nastajanje otpada značajno je smanjeno podsticanjem edukacije, recikliranja i ponovne upotrebe.
U prvih 10 godina provođenja Zero Waste strategije, količina odvojeno prikupljenog otpada povećala se sa 16 na 145 kg po stanovniku, a danas se odvaja više od 69 % prikupljenog otpada. Kontejneri za odvojeno prikupljanje otpada u središtu grada nalaze se pod zemljom. Osim toga, Ljubljana do 2025. godine namerava da poveća stopu odvojenog prikupljanja otpada na 78 %, i da smanji količinu komunalnog otpada na 60 kg po osobi godišnje.
Stanovnici Ljubljane se podstiču na očuvanje životne sredine, odvajanje otpada i njegovo odlaganje na predviđenim lokacijama, ali i izbegavanje upotrebe plastike za jednokratnu upotrebu, korišćenje platnenih kesa i torbi, i višekratnih flaša za vodu zahvaljujući mreži sa više od 40 punktova sa besplatnom vodom.
E2 portal (Ekovjesnik)
