Američka ekspertkinja za zagađenost vazduha i doktorka filozofije Džoana Gordon Kejsi boravila je u Srbiji nekoliko dana krajem novembra kako bi lokalnim zajednicama u zemlji prenela iskustva i savete u vezi sa kvalitetom vazduha i emisijama gasova staklene bašte u Srbiji i učestvovala na međunarodnoj konferenciji OpenSciCom 2022. u Beogradu.
Njena impresivna naučna biografija uključuje oblasti kao što su kvalitet vazduha u basenima za proizvodnju nafte i gasa, sagorevanje čvrstog i gasovitog goriva za grejanje domova, interakcije atmosfere/okeana/ekosistema, eksperimentalni dizajn i upravljanje projektima, obrazovanje i širenje zajednice, optički gasni spektrometri. Doktorirala je mašinsko inženjerstvo na Univerzitetu Kolorado – Boulder, 2018.
Bavila se, između ostalog, i energetikom i zaštitom životne sredine, analizom prostornih i vremenskih podataka, merenjem svetlosne krive supernove tipa 1a i izračunavanjem galaktičke udaljenosti, kao i eksperimentima sa balonom na velikim visinama. Usko sarađuje i sa američkom ambasadom u Beogradu i za Novi magazin je govorila o svom učešću u „Programu američkih gostujućih predavača“ koji u saradnji sa ambasadama i konzulatima SAD širom sveta povezuju profesionalnu publiku sa američkim stručnjacima o temama od strateškog značaja za SAD i zemlju domaćina.
„Svrha moje posete je da pružim edukaciju zajednici o kvalitetu vazduha i emisijama gasova staklene bašte u Srbiji i da podelim neke analize na kojima sam radila, tražeći žarišta metana iz izvora poput deponija širom Srbije koristeći satelitske podatke. Takođe uživam u prilici da se povežem sa srpskim naučnicima kako bih istražila mogućnosti za saradnju. Zahvaljujem se Ambasadi SAD u Beogradu na ovoj prilici da budem deo ‘Programa američkih gostujućih predavača’. Ova poseta je usledila nakon godinu i po dana dok sam radila kao saradnik za kvalitet vazduha i tehnički savetnik ambasade“, rekla je ona.
Ona objašnjava da je metan veoma moćan gas staklene bašte. U prvih 20 godina nakon što se emituje, on je oko 80 puta efikasniji od iste mase ugljen-dioksida u zadržavanju toplote u atmosferi.
Prema njenim rečima, metan je primarna komponenta prirodnog gasa, tako da značajan izvor emisija potiče od proizvodnje i prenosa nafte i gasa.
„Rudnici uglja su važni izvori emisija, zajedno sa deponijama, digestijom stoke i stajnjakom. Dok u emisijama metana dominira ljudska aktivnost (antropogena), metan se takođe emituje iz prirodnih izvora kao što su močvare i geološki ispusti“, objašnjava ona.
Odgovarajući na pitanje kako ograničiti emisije metana, Džoana Gordon Kejsi objašnjava da „u suštini želimo da uhvatimo metan kada je to moguće kako bismo ga koristili za grejanje naših domova ili za proizvodnju električne energije itd“.
„Ako se ne može uhvatiti, bolje je da ga spalimo nego da dozvolimo da pobegne u atmosferu. Unapređene, sanitarne deponije su jedan primer gde se metan može uspešno sakupljati i koristiti. Znam za neke deponije u Americi koje zahvataju emisije metana, a zatim prerađuju gas i koriste ga za gorivo kamiona za smeće. Kao pojedinci takođe možemo smanjiti količinu organskog materijala koji odlazi na deponije kompostiranjem i hranjenjem naših vrtova“, ukazuje ona.
Dodaje da emisije metana sa nesanitarnih deponija mogu dovesti do požara koji izazivaju značajno zagađenje vazduha.
„Neki toksični materijali mogu sagoreti zajedno sa organskim materijalom i plastikom i završiti u našem vazduhu. Ograničavanje plastike za jednokratnu upotrebu koja završava na deponijama i pravilno odlaganje stvari kao što su baterije takođe je odlična praksa za smanjenje rizika od požara na deponijama“, ističe ona.
Američka ekspertkinja navodi da metan možemo koristiti kao prirodni gas za grejanje naših domova, proizvodnju struje, za kuvanje itd.
„Prirodni gas sagoreva veoma efikasno u odnosu na čvrsta goriva kao što su drvo i ugalj, tako da je gorivo čistije. Da bi proizvele istu količinu električne energije, elektrane na prirodni gas emituju mnogo manje ugljen-dioksida nego elektrane na ugalj, a takođe emituju daleko manje zagađenja vazduha (čestice, sumpor-dioksid, živa, azot-dioksid, ugljen-monoksid itd.) Dakle, smanjenjem gasova staklene bašte možemo poboljšati i kvalitet vazduha“, naglašava.
Na pitanje koje su razlike između emisije gasova staklene bašte i emisije zagađenja vazduha, ona objašnjava da gasovi staklene bašte zadržavaju toplotu u atmosferi apsorbujući infracrveno zračenje Zemlje, a da su zagađivači vazduha štetni po zdravlje ljudi i životne sredine, te da je velika većina ovog štetnog zagađenja vazduha uzrokovana sagorevanjem goriva za grejanje, transport, struju, kuvanje i industrijske procese.
Ona ističe da metan nije inherentno toksičan u koncentracijama koje možemo videti u ambijentalnom vazduhu, tako da je važan kao gas staklene bašte, ali nije zagađivač vazduha i ne izaziva direktne zdravstvene uticaje.
„Na globalnom nivou, metan doprinosi stvaranju zagađenja ozonom (koje direktno šteti i ljudskom zdravlju i životnoj sredini). Metan se takođe može emitovati zajedno sa otrovima iz vazduha kao što je benzol koji su opasni po ljudsko zdravlje. Preduzimanje hitnih akcija za smanjenje emisije gasova staklene bašte, uključujući i metan, pomoći će nam da izbegnemo brze promene klime na koje će prilagođavanje biti veoma teško“, rekla je Džoana Gordon Kejsi.
E2 portal (N1)
