Krdo od 170 bizona koje je ponovo uvedeno u rumunske planine Carku moglo bi da pomogne u skladištenju emisija CO2 koje su ekvivalentne uklanjanju 43.000 američkih automobila sa puta na godinu dana, pokazalo je istraživanje koje upućuje na to kako životinje mogu da pomognu u ublažavanju nekih efekata klimatske krize.
Evropski bizon je nestao iz Rumunije pre više od 200 godina, ali su Rewilding Europe i WWF Rumunija ponovo uveli ovu vrstu u planine južnih Karpata 2014. godine. Od tada je više od 100 bizona dobilo nove domove u planinama Carku, da bi njihov broj danas premašio 170 životinja. To je jedna od najvećih slobodno lutajućih populacija u Evropi. Pejzaž ima potencijal za 350-450 bizona.
Najnovije istraživanje, koje nije recenzirano, koristilo je novi model koji su razvili naučnici sa Jejlske škole za životnu sredinu i finansiran od strane Global Rewilding Alliance, a rad o bizonima finansirao je WWF Holandija. Model, koji je objavljen i recenziran u časopisu Journal of Geophisical Research: Biogeosciences, izračunava dodatnu količinu atmosferskog CO2 koju vrste divljih životinja pomažu da uhvate i skladište u zemljištu kroz svoje interakcije unutar ekosistema.
Bizoni imaju ključnu ulogu za ekosistem
Utvrđeno je da stado evropskih bizona koje pase na području od skoro 50 kvadratnih kilometara pašnjaka u širim planinama Carku potencijalno zahvata dodatnih 54.000 tona ugljenika godišnje. To je skoro 9,8 puta više ugljenika nego bez bizona – iako su autori izveštaja primetili da bi cifra od 9,8 mogla biti i do 55% veća ili niža, što čini procenu neizvesnom. Ovo odgovara godišnjem oslobađanju CO2 u proseku od 43.000 prosečnih američkih benzinskih automobila, ili 84.000 koristeći višu cifru, ili medijani od 123.000 prosečnih evropskih automobila, zbog njihove veće energetske efikasnosti, rekli su istraživači.
Profesor Osvald Šmic sa Jejlske škole za životnu sredinu u Konektikatu u SAD, koji je bio vodeći autor izveštaja, rekao je: „Bizoni utiču na travnjake i šumske ekosisteme tako što ravnomerno pašu pašnjake, reciklirajući hranljive materije za đubrenje zemljišta, raspršivanje semena za obogaćivanje ekosistema i sabijanje tla kako bi se sprečilo oslobađanje uskladištenog ugljenika.”
Ova stvorenja su evoluirala milionima godina sa pašnjacima i šumskim ekosistemima, a njihovo uklanjanje, posebno tamo gde su travnjaci preorani, dovelo je do oslobađanja velike količine ugljenika.
Aleksander Lis, stručnjak za biodiverzitet na Univerzitetu Mančester Metropolitan, koji nije bio uključen u studiju, rekao je da to „čini ubedljiv argument za ponovno uvođenje evropskih bizona kao klimatsko rešenje zasnovano na prirodi –za očuvanje biodiverziteta“.
Lis je rekao da bi više istraživanja na terenu pomoglo u validaciji modela i pomoglo u razumevanju koliko dugo će biti potrebno da se dobiju koristi od bizona, dodajući: „Ova studija jača konsenzus koji se pojavljuje da veliki sisari imaju veoma važnu ulogu u ciklusu ugljenika. Napori na ponovnom širenju, uključujući, gde je to prikladno, ponovno uvođenje, predstavljaju ključno oruđe u suočavanju sa isprepletenim krizama biodiverziteta i klime.
Ključna vrsta, bizoni igraju važnu ulogu u ekosistemima – njihova ispaša i pregledavanje pomažu u održavanju biodiverziteta šuma, šikara, travnjaka i mikrostaništa. U planinama Carku, njihov povratak je takođe inspirisao turizam zasnovan na prirodi i biznise oko ponovnog divljanja. Šmic je primetio da karpatski travnjaci imaju specifične zemljišne i klimatske uslove, tako da se efekat evropskog bizona ne može nužno ekstrapolirati na međunarodnom nivou – američke prerije, na primer, imaju mnogo nižu produktivnost.
„Ovo istraživanje otvara čitav niz opcija za kreatore klimatske politike širom sveta“, rekao je Magnus Silven, direktor prakse naučne politike u Global Revilding Alliance. „Do sada su se zaštita prirode i obnova uglavnom tretirali kao još jedan izazov i trošak sa kojim moramo da se suočimo pored klimatske vanredne situacije. Ovo istraživanje pokazuje da možemo da rešimo oba izazova: možemo da vratimo prirodu kroz ponovno divljanje životinja i to će povući ogromne količine ugljenika, pomažući da se stabilizuje globalna klima.
Izveštaj o evropskim bizonima u Rumuniji je „prvi te vrste“, rekao je Silven, dodajući da je model pružio „veoma moćno sredstvo pri ruci za davanje uputstava za ponovno uvođenje divljih životinja“.
Šmic je rekao da je tim detaljno pregledao devet vrsta, uključujući tropske šumske slonove, mošusne volove i morske vidre, i da je počeo da istražuje druge. Dodao je: „Mnogi od njih pokazuju slična obećanja ovim bizonima, često udvostručujući kapacitet ekosistema da crpi i skladišti ugljenik, a ponekad i mnogo više. Ovo je zaista opcija politike sa ogromnim potencijalom.“
Napomena: Ovaj naslov i tekst su izmenjeni 16. maja 2024. Zbog greške u prvobitnom istraživanju, prethodna verzija je navela da bi karpatski ekosistemi koje su pregledavali bizoni mogli da skladište dva miliona tona ugljenika, što je ekvivalentno emisiji 1,88 miliona prosečnog benzina iz američkih automobila godišnje . Autori istraživanja su od tada povukli ove brojke, koje su nastale zbog greške u kodiranju. Tačan podatak je da bi bizon mogao da skladišti 54.000 tona ugljenika, što je ekvivalentno emisiji 43.000 prosečnih američkih automobila sa benzinskim motorom.
E2 portal (The Guardian)
