Kada je početkom maja ove godine Evropska unija podržala sa 10 miliona evra bespovratnih sredstava realizaciju druge faze programa „Obnovljivi izvori energije – razvoj tržišta biomase u Srbiji“, koji treba da omogući toplanama da u više lokalnih samouprava pređu na korišćenje biomase kako bi se obezbedila zdravija životna sredina, većinu građana koji su povezani na toplanu zanimalo je koliko će prelazak sa uglja ili mazuta biti jeftiniji ili skuplji. Da li će biti dovoljno biomase i hoće li moći grejanje da plaćaju po utrošku, a ne po kvadratu stana. Jer ovo dosadašnje, klasično grejanje nije odavno jeftino, a plaća se cele godine.
– U prethodnoj fazi su izgrađene četiri toplane na biomasu: u Priboju, Malom Zvorniku, Novom Pazaru i Majdanpeku, uz ukupno ulaganje od 27 miliona evra, a uz podršku EU i Nemačke. Nastaviće se sa ovim investicijama i u Nišu, Bajinoj Bašti, Prijepolju, Rači, gde se planira zamena mazuta i uglja biomasom. Emisija ugljen-dioksida smanjiće se 88 procenata – rekla je tada ministarka energetike Dubravka Đedović-Handanović.
– Sve studije koje su rađene u Srbiji do 2020. godine s ciljem da se ustanovi ekonomska opravdanost prelaska toplana sa fosilnih goriva na biomasu ukazivale su da je ovaj prelazak opravdan, odnosno da je grejanje na biomasu jeftinije od klasičnog grejanja. Međutim, porast i promene cena drvne biomase i prirodnog gasa ne idu u prilog ovoj tvrdnji. Zbog toga se ovaj prelazak sad sve više opravdava strateškim i ekološkim razlozima. Pod strateškim se podrazumeva korišćenjem sopstvenog izvora energije, čime se oslobađamo od uvozne zavisnosti. Pod ekološkim se smatra da je emisija ugljen-dioksida koja nastaje sagorevanjem biomase jednaka količinama ugljen-dioksida koje se iz vazduha apsorbuje u procesu njenog nastanka. Međutim, ovaj pozitivan ekološki aspekt se u poslednje vreme sve češće dovodi u pitanje, jer se prilikom sagorevanja biomase stvaraju čvrste, lebdeće mikročestica, a mogu se stvoriti i ugljen-monoksid i kancerogeni azotni oksidi – kaže za Politiku prof. dr Miloš Banjac sa Mašinskog fakulteta u Beogradu i bivši pomoćnik ministra energetike za obnovljive izvore energije.
– Pored toga, za seču, prikupljanje i transport drvene biomase do krajnjeg korisnika koriste se fosilna goriva, čijim korišćenjem se emituje ugljen-dioksid, što narušava opšteprihvaćenu CO2 neutralnost korišćenja biomase – kaže on i dodaje da ne postoji nikakva međuzavisnost između vrste goriva i načina naplate, pa ni cene.
– U 60 gradova u Srbiji postoje gradski toplane, a samo se u njih 10, i to samo delimično, koristi biomasa. Pritom, svaka toplana ima različitu cenu grejanja, nezavisno od vrste goriva. Istovremeno, neke toplane svoje usluge grejanja naplaćuju po kvadratnom metru, a druge po potrošnji. Interesantno je da iako zakonska obaveza za prelazak na naplatu po potrošnji postoji još od 2013. godine, samo je 15 toplana prešlo na ovaj način naplate – objašnjava Banjac.
Na pitanje imamo li dovoljno biomase za rad ovih toplana ili je ipak neophodno mešati energente odgovara da se, što se tiče korišćenja šumske biomase, nalazimo blizu ili na samoj ivici održivosti korišćenja ovog obnovljivog izvora energije.
– Prema energetskom bilansu, u Srbiji je 2023. godine, izraženo u jedincima za energiju, potrošeno 18,5 teravatsati (TWč) šumske biomase, dok je njen prirodni prirast iznosio 19,4 TWč. Pritom, do podataka o potrošnji došlo se putem anketa, što uz činjenicu da je u Srbiji prilično rasprostranjena nelegalna seča i crno tržište, čini ovaj podatak nepouzdanim i opravdano se smatra da je veći. Drugim rečima, ako ubrzo ne intenziviramo proces pošumljavanja ili ne smanjimo seču, šume će polako nestajati, a mi ćemo ostati ne samo bez izvora energije nego i zelenih pluća Srbije – naglašava.
Kada je reč o novom energetskom miksu i prelasku toplana na obnovljive izvore, njihov rad, kaže prof. Banjac, u budućnosti svakako će se delom, a kasnije sve više zasnivati na diversifikovanom i decentralizovanom korišćenju geotermalnih toplotnih pumpi. Zbog očekivanog brzog porasta proizvodnje zelene električne energije, pre svega iz solarnih i vetroelektrana, ova energija biće na raspolaganju za pogon geotermalnih toplotnih pumpi.
– Posebnost ovih uređaja je da oni električnu energiju koriste da povuku deo geotermalne energije iz zemlje, što im omogućuje da proizvedu tri do četiri puta više toplote nego što potroše električne energije. Ovo svojstvo ih čini po efikasnosti neprikosnovenim u tehnici grejanja i hlađenja – ističe on.
Upitan da li je i kod ovih toplana lako prekinuti grejanje i ponovo ga pokrenuti u zavisnosti od spoljne temperature, naglašava da je kod svih toplana prekid grejanja jednostavan, jer se on postiže prekidom predaje toplote na podstanicama, a po potrebi i potpunim gašenjem kotlova, odnosno prekidom rada primarnog kruga.
– Količina proizvedene toplote, kao i prekidi rada planiraju se i usklađuju sa stvarnim meteorološkim podacima. U tom smislu i isključenje grejanja, kada za njim više nema potrebe, predstavlja opravdan i poželjan postupak. Međutim, zato što u slučaju gašenja kotlova i hlađenja celog sistema razvoda toplote njegovo ponovno pokretanje zahteva i mnogo vremena i mnogo energije, gašenje kotlova radi se samo u slučaju očekivanih dužih prestanaka potreba za grejanjem – kaže on.
Primera radi, u toku zime, u toku noći, prekida se predaja toplote u toplotnim podstanicama sa vode koja cirkuliše u toplovodima, tzv. primarnog kruga, na vodu koja cirkuliše kroz radijatore u zgradama – u sekundarnom krugu, ali se kotlovi ne gase, već primarni krug radi u režimu tehničkog minimuma.
E2 portal (Politika)
