Da bismo ograničili globalno zagrevanje na ispod 1,5°C, možemo sagoreti samo određenu količinu ugljenika, ali samo emisije milionera će iscrpiti 72 procenta ove naknade pre 2050. godine, navodi se u radu objavljenom u najnovijem časopisu Cleaner Production Letters.
„Nastavak rasta emisija na vrhu čini tranziciju sa niskim sadržajem ugljenika manje verovatnom, jer je ubrzanje potrošnje energije od strane najbogatijih verovatno iznad kapaciteta sistema da se dekarbonizuje“, upozoravaju naučnici.
Istraživanje se poklapa sa objavljivanjem najnovijeg izveštaja Međuvladinog panela za klimatske promene (IPCC), koji upozorava da “budućnost za život” zahteva hitno smanjenje emisija. „Globalni siromašni“ su neproporcionalno pogođeni posledicama globalnog zagrevanja, upozorio je koautor izveštaja Aditi Mukerdži, a prenosi Juro njuz (euronews).
„Klimatska pravda je ključna jer su oni koji su najmanje doprineli klimatskim promenama nesrazmerno pogođeni“, rekao je on.
Koliki je budžet ugljenika?
Prema projektu GLOBAL Carbon, imamo još 380 milijardi tona CO2 u svetskom budžetu za ugljenik. Ovo je količina ugljen-dioksida koja može da se oslobodi a stručnjaci kažu da još uvek ima 50 odsto šanse da se izbegne zagrevanje veće od 1,5 stepen. Globalne emisije gasova staklene bašte dostigle su 58 milijardi tona samo u 2022, što znači da će sav budžet biti potrošen za svega devet godina.
Kako će milioneri pojesti klimatski budžet?
Da bi se prilagodili inflaciji, autori izveštaja su pomerili prag onoga što predstavlja “milionera” na ljude koji imaju više od 2,24 miliona evra 2050. godine. Koristeći putanje rasta za bogatstvo između 1990-2020, oni predviđaju da će do 2050. godine biti 318,2 miliona ljudi sa više novca od ovoga – otprilike 3,3. odsto svetske populacije. Trenutno milioneri čine 0,7 odsto svetske populacije. Milioneri emituju znatno više ugljenika odostalih. Do 2050. godine, oni će ispuštati oko 45 tona CO2 godišnje svaki – što će kumulativno iznositi oko 14,3 Gt CO2. Tokom 30 godina, ova ukupna emisija će biti oko 286 gigatona.
Ovo je 72 procenta našeg preostalog budžeta za klimu. U kombinaciji sa drugim izvorima emisija, to bi značilo da će ceo budžet za ugljenik biti potrošen do 2031.
Kako ograničiti klimatske emisije bogatih?
U izveštaju se zaključuje da će rešavanje „veoma bogatih“ biti složen poduhvat.
Ali sa intenziviranjem globalnog zagrevanja, to je moralni i praktični imperativ.
Većina ljudi ne doprinosi mnogo klimatskim promenama. Ali prvih 10 odsto globalnih emitera ugljenika stvara skoro polovinu svih emisija gasova staklene bašte. Raste pritisak na bogate pojedince poput Bila Gejtsa i Elona Maska da smanje svoje emisije tako što će napustiti privatne avione. Ali takođe nam je potreban sistemski pristup, kao što su „progresivni porezi na emisije“, sugeriše se u izveštaju.
E2 portal (N1)
