Kina je ubedljiva globalna liderka na polju razvoja obnovljivih izvora koja, prema nedavno objavljenim procenama organizacije Global Energy Monitor, gradi skoro dve trećine novih solarnih elektrana i vetroparkova.
Pored toga što se u energetskoj tranziciji kotira znatno bolje od ostalih država, ona zapravo nadmašuje i sopstvene planove.
Kako navodi Klima101, Kina je u julu 2024. stigla do bitne tačke na svom putu ozelenjavanja proizvodnje struje: kapacitet solara i vetra premašio je 1.200 gigavata.
Ali zbog čega je ova brojka toliko ključna?
Posredi je cilj čije je ostvarenje prvobitno rezervisano do 2030. godine.
Ipak, sudeći po saopštenju Nacionalne administracije za energetiku, to se desilo već sredinom ove godine. Dakle, skoro šest i po godina pre roka koji je u decembru 2020. zacrtao kineski predsednik Si Đinping.
Proteklog meseca, nacija je dodala 25 gigavata panela i turbina čime je ukupna snaga solarnih elektrana i vetroparkova dostigla 1.206 gigavata, piše Blumberg.
Ubrzani razvoj obnovljivih izvora mogao bi da omogući Kini da još jedan cilj ostvari pre vremena. Reč je o vrhuncu štetnih emisija, takođe planiranom za kraj decenije. Dok se karbonska neutralnost planira za 2060. godinu.
Iako je rekorderka u napretku čiste energije, moramo imati na umu da je ova azijska zemlja takođe nosilac i nekih ne tako slavnih titula u dobu klimatskih promena. Kina je najveći svetski emiter ugljen-dioksida, gasa koji zagreva atmosferu, kao i najveći svetski potrošač uglja.
Koliko dugo će držati liderske pozicije, ostaje da se vidi.
E2 portal (Klima101)
