Kina gradi skoro duplo više solarnih i vetroelektrana nego sve druge zemlje u svetu zajedno, pokazalo je novo istraživanje.
Druga najveća svetska ekonomija emituje najviše gasova staklene bašte koji ubrzavaju klimatske promene, a obavezala da će dostići vrhunac emisija ugljenika do 2030. i smanjiti ih na neto nulu do 2060. godine.
Poslednjih meseci Kinu je pogodilo nekoliko ekstremnih vremenskih pojava koje su pogoršane klimatskim promenama.
Kina trenutno gradi 339 GV kapaciteta obnovljive energije, uključujući 159 GV energije vetra i 180 GV solarne energije, što je ekvivalentno 64 posto novih globalnih kapaciteta.
To je „skoro duplo više od ostatka sveta zajedno“, prema istraživanju Global Energi Monitor, američke nevladine organizacije. U tom pogledu je daleko ispred drugoplasiranih SAD koje grade samo 40 GV.
Kina je počela pripreme za izgradnju trećine kapaciteta vetra i sunca koje je do sada najavljivala, u poređenju sa globalnim prosekom od samo 7 odsto. Doduše, ovo je praćeno nekim nedostacima. Kineska elektroenergetska mreža oslanja se na elektrane na ugalj kada potražnja za energijom raste, a za koji je teško da transportuje obnovljivu energiju proizvedenu u udaljenim severozapadnim regionima do ekonomskih centara na istoku.
Ali ukupni kapaciteti kineske energije vetra i sunca ove godine bi trebalo da nadmaše ugalj.
Brz razvoj obnovljivih izvora energije budi nadu da će kineska emisija ugljenika dostići vrhunac ranije nego što se očekivalo.
U odvojenom izveštaju, Centar za istraživanje energije i čistog vazduha (CREA) navodi da Kina nije izdala nove dozvole za čeličane na ugalj u prvoj polovini 2024.
To je prvi put na polugodišnjoj osnovi da nije izdata nijedna nova dozvola otkako je Kina objavila dva cilja ugljenika u septembru 2020. godine, što je nezavisna istraživačka organizacija pozdravila kao moguću „prekretnicu“. Dva cilja se odnose na vršne emisije ugljenika do 2030. i neutralnost ugljenika do 2060. godine.
Skoro dve trećine velikih svetskih solarnih i vetroelektrana trenutno se gradi u Kini, prema studiji američkog instituta Global Enerdži Monitor (GEM) od četvrtka, sa SAD na drugom mestu.
Azijski gigant je tako ubedljivo zauzeo prvo mesto na svetskoj rang listi, pripremajući nove kapacitete za proizvodnju električne energije iz solarne i energije vetra skoro osam puta veće od onih u SAD.
Zahvaljujući Kini, cilj utrostručenja kapaciteta za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora do kraja 2030. sada je „na dohvat ruke“, čak i ako hidroenergetski kapaciteti ne budu povećani, zaključuje američki institut pozivajući Peking da predstavi još ambicioznije ciljeve. u UN sledeće godine.
Peking je takođe na dobrom putu da do kraja meseca ostvari cilj postavljen za 2030. godinu i poveže solarne i vetroelektrane snage 1.200 gigavata na mrežu, saopštio je prošle nedelje Australijski institut za finansiranje klimatske energije.
E2 portal (NIN)
