Ubrzano građenje zgrada i izmenjena mikroklima dva su velika izazova koja utiču na zdravlje i kvalitet života u Beogradu, jer je u takvim okolnostima sve više dana sa „toplotnim stresom“.
U glavnom gradu Srbije je od 2016. do 2020. broj godišnje izgrađenih stanova porastao za 70 odsto, a broj godišnje izgrađenih kvadratnih metara visokogradnje porastao je za čak 350 odsto, po podacima Centra za eksperimente i urbane studije (CEUS), stručnog udruženja arhitekata i urbanista iz Beograda.
Najintenzivnije se gradi u teritorijalno najmanjim, centralnim gradskim opštinama: na Vračaru, Savskom vencu i Starom gradu, gde je postojeća gustina izgrađenosti već velika, a gde su zelene površine nedovoljne i neravnomerno raspoređene.
Zbog toga je ranjivost na posledice klimatskih promena značajna. piše za portal Klima101 Milica Lukić sa Geografskog fakulteta.
U Planu generalne regulacije sistema zelenih površina Beograda, koji je usvojen 2019. godine, piše da u glavnom gradu javno zelenilo (bez šuma) čini svega 2,83 odsto ukupne površine grada, što je daleko ispod evropskog proseka.
Drugi izazov je izmena mikroklime grada pod uticajem klimatskih promena, te nepovoljan termalni komfor.
Istraživanja domaćih naučnika pokazuju da se klima Beograda znatno izmenila tokom poslednjih pola veka. Srednja godišnja temperatura u Beogradu za period 1941-1990. iznosila je 11,9°C. Nakon 1990, a posebno nakon 2000-ih beleži se značajan rast ne samo srednje dnevne temperature, već i minimalne i maksimalne. Tako je 1991-2020. srednja godišnja temperatura iznosila 13,2°C.
„Kada preklopimo temperaturne trendove i promenu načina korišćenja zemljišta u Beogradu (više betona, manje zelenila), a uz to uzmemo u obzir da se podsredstvom ova dva menjaju i drugi parametri okoline poput vlažnosti vazduha, kao rezultat dobijamo znatno izmenjen termalni komfor“, ukazala je Lukić.
Ona je objasnila da je termalni komfor „stanje uma kojim se izražava (ne)zadovoljstvo termičkim okruženjem“ i u velikoj meri utiče na kvalitet života i javno zdravlje građana.
Za ocenu termalnog komfora koriste se različiti indeksi, koji kombinuju više meteoroloških i fizioloških parametara, od kojih je u Evropi jedan od najprimenjivanijih Univerzalni Termalni Klimatski Indeks (UTCI). On se izražava u ekvivalentnoj temperaturi (u stepenima Celzijusa), a u koju se, pored temperature vazduha, po posebnim metodologijama uključuju podaci kao što su vlažnost vazduha, brzina vetra i Sunčevo zračenje.
„Ako sagledamo rezultate indeksa UTCI za period 1991-2020. godine, možemo primetiti ne samo da vrednost indeksa raste, već i da su četiri od pet godina sa najvišim godišnjim vrednostima ovog indeksa zabeležene u periodu 2015-2020“, navela je Lukić.
„Rast vrednosti indeksa znači da je termalna nelagoda prilikom boravka na otvorenom sve učestalija, kako u jutarnim časovima, tako i u večernjim, a naravno podnevnim i popodnevnim, posebno tokom letnjih meseci, kada se i beleže najviše vrednosti“, objasnila je ona.
Leta u Beogradu se pokazuju kao najnepovoljnija u pogledu termalne nelagode, posebno u julu i avgustu, gde se poslednjih godina (2015-2020) beleži sve veći broj dana kada kombinacija meteoroloških parametara i uslova lokalne sredine rezultuju najvišim kategorijama termalnog stresa: snažnog, veoma snažnog i ekstremnog toplotnog stresa koji izazivaju najsnažniji fiziološki odgovor, te značajno iscrpljuju naša tela.
U takvim situacijama pojava zdravstvenih rizika je učestalija, kao na primer osip, grčevi, umor praćen mučninom, vrtoglavica, nagli porast telesne temperature i eventualno najteže stanje toplotni udar, pa i smrt, a posebno među decom, starijim osobama i hroničnim bolesnicima, trudnicama i radnicima koji obavljaju naporne fizičke poslove na otvorenom.
Maksimalne vrednosti letnje termalne (ne)lagode u Beogradu tokom perioda 1991-2020 rasle su po stopi od 0.068°C na godišnjem nivou, dok za minimalne vrednosti taj trend iznosi 0.081°C godišnje.
„Sve ovo ukazuje da će termalni komfor u srpskoj prestonici biti još nepovoljniji u godinama koje nam slede, kao i da ukoliko se mere adaptacije i mitigacije na klimatske promene ne počnu aktivnije sprovoditi u bliskoj budućnosti, javno zdravlje građana Beograda naći će se pred ozbiljnom pretnjom“, upozorila je Lukić.
E2 portal (Beta)
