Globalno zagrevanje ubrzalo je na nivo „bez presedana”, a rok u kojem se ono mora ograničiti se približava, upozorilo je 50 vodećih naučnika u studiji.
Kad se gledaju proseci po dekadama, temperatura je narasla za 0,26 stepeni od 2014. do 2023, navodi se u istraživanju objavljenom u časopisu Earth System Science Data.
U istom periodu prosečna površinska temperatura bila je za 1,19 stepeni viša u odnosu na predindustrijsko razdoblje od 1850. do 1900. koje se uzima kao referentno.
Radi se o velikom pomaku u odnosu na dekade pre toga, do 2022. godine, kada je rast bio 1,14 stepena u odnosu na predindustrijsko razdoblje.
„Zagrevanje zbog ljudskog delovanja raste brzinom bez presedana” u zabeleženom razdoblju, upozorava studija.
Ona je deo serijala periodičnih klimatskih procena pokrenutih kako bi se popunio jaz između izveštaja Međuvladinog panela o klimatskim promenama (IPCC) Ujedinjenih nacija koji se u proseku od 1988. objavljuju svakih šest godina.
Istraživanje je objavljeno u vreme dok se diplomate svetskih država sastaju u Bonu na klimatskim pregovorima uoči 29. skupa COP koji se održava u Bakuu.
Ključnim Pariskim sporazumom iz 2015. države su se obavezale da ograniče globalno zagrevanje na ispod dva stupena u odnosu na predindustrijsko razdoblje, uz ambiciozniji cilj od 1,5 stupeni.
U izveštaju objavljenom u sredu pokazuje se da je ljudskom aktivnošću temperatura već porasla za 1,31 stepen.
Zagrevanju doprinosi i pad broja zagađujućih čestica u atmosferi koje odbijaju deo sunčeve energije nazad u svemir, stoji u istraživanju.
„Glavni razlog je smanjivanje zagađenja vazduha, prvo u Evropi i u Sjedinjenim Državama, a potom u Aziji, posebno u Kini”, rekao je Glen Peters iz norveškog centra za klimatska istraživanja CICERO.
Strože regulacije svetske špedicije i manje korišćenja uglja pri dobijanju energije doveli su do pada emisija sumpor-dioksida, koji je imao efekat hlađenja.
Naučnici upozoravaju da je globalno zagrevanje najviše posledica „emisija gasova sa efektom staklene bašte, koja je na najvišim nivoima u istorij”.
Godišnje emisije između 2013. i 2022. iznosile su 53 milijardi tona ugljen-dioksida i njegovog ekvivalenta u drugim gasovima, a taj je broj 2022. porastao na 55 milijardi tona.
To znači da se svetski „budžet ugljenika“, procenjena količina štetnih gasova koji se mogu emitovati pre nego što se planeta zagreje iznad granice od 1,5, „brzo smanjuje”, upozorava studija.
Ipak, glavni autor izveštajaPirs Forster rekao je da u barem jednom zaključku postoji „tračak optimizma” – brzina rasta emisija u poslednjoj dekadi usporava.
Koautor Pjer Fridlingstin upozorio je da to nije dovoljno da se izbegnu klimatske promene.
„Ne trebaju nam stabilne emisije. Treba nam da stignu do nulte stope”, naglasio je.
E2 portal (Hina)
