Svaki put kada perete odeću u veš mašini, pod uticajem tople vode, tumbanja i trenja garderobe, razdvajanjem tekstilnih niti nastane i do 12 miliona mikrovlakana. Ali tako ne mora da bude.
Na globalnom nivou preko jedne trećine (35%) mikroplastike u okeanima dolazi sa jednog pomalo iznenađujućeg mesta – iz naših veš mašina. Sintetički tekstil se zbog toga smatra najvećim poznatim izvorom mikroplastičnih komponenata koje zagađuju svetske okeane, piše sajt Klima101.
U specijalna postrojenja za preradu otpadnih voda implementirana su tehnološka i tehnička rešenja koja mogu da zarobe i do 98% mikroplastike od našeg prljavog veša, ali konvencionalne fabrike koje se u najvećem broju slučajeva koriste nemaju neophodnu opremu. Stoga nezanemarljive količine mikroplastičnog zagađenja nastavljaju svoj put do zemljišta, pa čak i do okeana. Tako godišnje u osetljivoj okeanskoj sredini završi između 200 i 500 hiljada tona mikroplastike od tekstila čiji štetan uticaj na živi svet još nije dovoljno istražen.
Zato donosimo šest jednostavnih načina kako možete da smanjite količinu mikrovlakana koji dolaze iz vaše veš mašine, a samim tim i negativan uticaj na okeane.
Kupujte odeću i kućni tekstil od prirodnih, netretiranih materijala
Pamuk, vuna, svila i materijali od celuloznih vlakana kao što je bambus se u prirodi raspadaju dosta brže u odnosu na sintetiku. Međutim proces biorazgradnje mikrovlakana od ovih materijala biva usporen u slučaju prisustva veštačkih boja i hemikalija na njima – dodatno, ove supstance mogu da imaju štetno dejstvo na živi svet u vodi.
Stoga je, ako ste u mogućnosti, jedna od boljih potrošačkih odluka koju možete doneti za okeane – kupovina odeće i kućnog tekstila od prirodnih, netretiranih materijala.
Obratite pažnju i na teksturu tekstila: materijal gustog tkanja koji je na dodir gladak i ravan proizvodi manje mikrovlakana tokom pranja od onog koji je paperjast. Najgori izbor predstavlja odeća od sintetičkog ćebastog materijala od koga se obično šiju dukserice (fleece), te bi na njima trebalo ručno otklanjati fleke sa isprljanog mesta, a ređe ih prati u veš mašini.
Procenjuje se da je 62 odsto tekstila koji se godišnje proizvede sintetika. Tržištem dominira čuveni poliester. To je zapravo određena vrsta plastike, koja se pretežno proizvodi od nafte, i to većinski u kineskim fabrikama koje sagorevaju ogromne količine uglja. Nedavna studija pokazala je da je plastika zbog fosilnih goriva koja se iskoriste tokom proizvodnje i za dobijanje energije znatno veći krivac za klimatske promene nego što se do sada verovalo – zato je izbegavanje sintetičkih materijala korisno za planetu u mnogo širem kontekstu od redukcije mikroplastike iz veš mašine.
Posećujte second hand prodavnice
Šoping u second hand prodavnicama je višestruko korisno sredstvo u očuvanju naše planete i prethodnih godina beleži neverovatan rast – a da li ste znali da biranjem tekstila iz radnji polovne robe takođe možete da doprineste smanjenju zagađenja okeana mikroplastikom?
Mnoge studije sugerišu da je oslobađanje mikrovlakana posebno veliko tokom prvih nekoliko pranja. Tekstil koji je već neko koristio je verovatno već proživeo ovu najkritičniju fazu za okeane. A uz to u second hand prodavnicama pronaći ćete za malo novca upravo komade od pretnodno pomenutih prirodnih (ako vam se posreći, čak i netretiranih) materijala što je dodatni plus.
U doba brze mode većina stanovništva je dospela u začarani krug kupi-baci-kupi-baci. Kada bismo u njemu izbegli stavku koja se odnosi na bacanje i svoje odevne komade nosili dugi niz godina – a garderober osvežavali u radnjama polovne robe, na buvljacima ili kroz razmenu sa prijateljima – mikroplastike u okeanima bilo bi manje, kao i otpada generalno.
Povedite računa o načinu pranja
Zaključak da se tokom kraćih ciklusa u veš mašini oslobodi manje mikrovlakana je donekle intuitivan – ali je i naučno potvrđen. S obzirom na to da toplota slabi tkanje i povećava rizik od lomljenja niti, pranje tekstila u hladnoj vodi takođe pomaže. Istraživanje naučnika iz Ujedinjenog Kraljevstva pokazalo je da se u toku tridesetominutnog ciklusa na 15 °C napravi do 30% mikroplastike manje u poređenju sa pranjem koje traje 85 minuta na 40 °C.
Podešavanje veš mašine na manji broj obrtaja isto može da bude efikasno rešenje zato što je habanje tekstila manje.
Korišćenje omekšivača rezultuje u manjem osipanju tkanina, baš kao i upotreba tečnih deterdženata nasuprot praškovima koji oštećuju materijale.
Napunite veš mašinu
Što manje tekstila ubacite u veš mašinu, veća je količina vode u odnosu na materijal što dovodi do povećanog protoka deterdženta kroz predivo, a samim tim i oštećenja. Naravno, to ne znači da u veš mašinu kapaciteta 6 kg treba da nagurate 10 kg tekstila, zato što ćete tako stvoriti rizik da se pokvari, ali i da znatno slabije očisti odeću.
Na ovom tragu, savetuje se i da izbegavate programe za pranje delikatnih stvari poput veša i džempera – upravo zbog veće količine vode koja se troši ispusti se i do 800 hiljada mikrovlakana više nego za vreme standardnih ciklusa.
Perite tekstil ređe
Ovo je verovatno najjednostavniji savet za koji nije potrebno mnogo dodatnog objašnjavanja, a koji donosi i druge benefite – uštede resursa, smanjenje emisija ugljen-dioksida, produženi vek trajanja tkanina. Zbog svega toga… Nemojte da perete odeću posle samo jednog nošenja bez preke potrebe, pogotovo ako je od čvršćih, izdržljivih materijala.
Ugradite filtere
Filteri za mikrovlakna veoma pomažu – kanadski naučni tim je utvrdio da se ugradnjom filtera, koji ima tanku čeličnu mrežicu za hvatanje niti, u veš mašinu količina oslobođenih mikrovlakana tokom jednog ciklusa pranja redukuje i do 87 odsto.
Prva zemlja koja je donela odluku o obaveznom filteru za mikrovlakna u svim veš mašinama bila je Francuska – pravilo stupa na snagu od januara 2025. godine
Nešto povoljnija opcija je torba u kojoj se pere sintetika. U njenom uglu se nakupi mikroplastika koju potom korisnik baca na nešto odgovornije mesto od okeana gde bi se njome hranile ribe. Po sličnom principu funkcioniše i lopta za prikupljanje mikrovlakana.
E2 portal (Klima 101)
