Ana Bajagić, marketing menadžer u Epson Srbija istražuje trendove koji će oblikovati radna mesta u periodu do 2030. godine kao i načine na koje firme mogu da se pripreme za budućnost koja dolazi.
Domen rada i industrije se neizmerno promenio tokom poslednjih godina. Rad na daljinu i automatizacija postali su standard u mnogim sektorima.
Ipak, mnogi trendovi koje je na izgled uzrokovala pandemija već su postojali i ranije. Ono što se dogodilo 2020. godine samo je ubrzalo razvoj događaja koji su već uveliko oblikovali tržište i poslovanje i pre izbijanja Covid-19 pandemije.
Uzevši to u obzir, moguće je preinačiti osnovnu ideju o tome kako ćemo možda raditi, proizvoditi i upravljati radom u dolazećim godinama. Štaviše, inovatori u tehnologijama i veliki poslodavci poput naše kompanije imaju odgovornost da pomognu da se ta budućnost oblikuje na najbolji mogući način.
Dakle, koji su to trendovi u razvoju koje želimo da usvojimo u cilju oblikovanja budućnosti poslovanja?
Mega-trendovi koje treba uzeti u obzir
Ako nas je prošla decenija ičemu naučila, to je da je sposobnost adaptiranja dolazećim trendovima i globalnim okolnostima ono što može ili uzneti poslovanje na neslućene visine uspeha ili ih pak oboriti na samo dno. Lideri moraju da budu spremni da odgovore na sva dešavanja i da na vreme počnu da razmatraju kako će se njihove radne snage pripremiti za 2030. godinu.
Pre svega, automatizacija. Od automatizacije fizičkog rada kroz upotrebu SCARA robota koji vrše proizvodnju i sastavljanje proizvoda, do virtualne automatizacije u vidu softverskih rešenja koja će upravljati ponavljajućim radnim zadacima, sve što se može automatizovati treba da se automatizuje.
Sa industrijske tačke gledišta, to će najviše biti izraženo u tehnikama poput distribuirane proizvodnje. U kancelarijskom okruženju, videćemo preraspoređivane mnoštva administrativnih radnika. Robotska automatizacija procesa i veštačka inteligencija (AI) upravljaće zadacima poput fakturisanja, obuke i procesa uključivanja (onboarding) osoblja.
Sledi saradnja.
Kada se oslobodimo od mukotrpnog ručnog obavljanja procesa i zadataka, ideje će biti najvredniji resurs budućnosti. Iste moraju biti kanalisane u primenjivu, stvarnu inovaciju, a jedini način da se to postigne je kroz saradnju i podelu. Sve ono što je doživelo procvat tokom pandemije nastaviće da se razvija uz nove načine povezivanja i podele koji će biti oslobođeni kancelarijskih blokada. Danas, hibridni sastanci igraju ključnu ulogu u stvaranju idealnog okruženja za saradnju. Kontinuirana inovacija u prilagodljivim alatkama za prikaz poput projektora pomoći će da se premosti jaz između ljudi koji rade na daljinu i onih koji posluju u kancelarijama. Skaliranje iskustva kroz prikaze stvarnih dimenzija učesnicima koji rade na daljinu osiguraće podjednak status i bolje prisustvo.
Sledeće je održivost.
Kada se ljudska domišljatost oslobodi za inovacije kroz saradnju, nebo će biti granica. Ipak, svetski resursi su ograničeni, pa tako i ljudski mozgovi i tela imaju svoja ograničenja. Zbog toga održivost mora da bude centralni faktor rada i industrije. To takođe zahteva da se korporacije ne usredsrede samo na razvoj sopstvenog poslovanja već da uzdignu i druge sa sobom tako što će ulagati u zajednice, nova preduzeća i partnere, što će dovesti do većeg i zajedničkog uspeha.
Primera radi, Epson obogaćuje živote, zajednice i organizacije tako što se usredsređuje na pravedno profitiranje nasuprot prekomernom rastu prihoda. Epson je takođe posvećen pružanju podrške održivom društvu kroz otvorena partnerstva i saradnje, rad sa dobrotvornim organizacijama i umanjenje zavisnosti od podzemnih resursa.
I na kraju, doživotno učenje.
Nema sumnje da inovacije i ometanja velikom brzinom oblikuju obim, tempo i razmere poslovanja. Pošto je izvesno da će se radna mesta dramatično promeniti nastupom automatizacije i digitalizacije kao i usled razvoja potpuno novih industrija, unapređivanje veština i ozbiljna posvećenost doživotnom učenju biće od ključnog značaja za ispunjavanje potreba radne snage u budućnosti.
Ukratko, radna snaga budućnosti sastojaće se od onih koji su podatkovno pismeni, sposobni da komforno rade sa veštačkom inteligencijom i robotima i poseduju inicijativu da sagledaju šta budućnost zahteva u pogledu radnih veština da bi održali korak sa razvijajućim tehnologijama.
Kako se firme mogu pripremiti za budućnost
Firme moraju da formulišu konkretne planove za to kako će iskoristiti ove mega-trendove i pripremiti se za radna mesta 2030. godine. Da bi ovo postigli, lideri moraju da se usredsrede na kreiranje radnih kultura koje su vođene tehnologijama i usredsređene na ljude i kojima upravljaju svrsishodni vizionari koji su sposobni da vode održive poslovne operacije.
Za početak, firme moraju da razmotre kako će uključiti demografije koje se menjaju vremenom u radnu snagu. 21. vek obeležile su nove mlade generacije kojima je izrazito stalo do društvenih i ekoloških pitanja. Kako se sve više mladih iz „generacije Z“ pridružuje radnoj snazi, firme će morati da postupaju sa odgovornošću i svrhom, umesto da budu isključivo okrenute profitiranju. Imajući to u vidu, lideri moraju da ponovo razmotre i preoblikuju svoje dugoročne planove na taj način da u iste uključe održive strategije i društveno-odgovorne prakse radi preusmeravanja svoje svrhe i poslovanja. Paralelno sa tim, firme treba da integrišu ekološke, društvene i faktore dobrog upravljanja u robu i usluge koje pružaju. Treba da iznova razmotre svoj uticaj na okolinu s obzirom na rastuće zahteve ka transparentnosti kada je reč o etičkim i ekološkim politikama. To uključuje redefinisanje načina rada kompanije, od inicijativa za dekarbonizaciju to kreiranja kružne ekonomije koja svodi upotrebu resursa i emisije ugljenika na minimum.
Sledeće, firme treba da razviju dublje razumevanje o načinu na koji svaki zaposleni i tim obavljaju svoje zadatke da bi bolje spoznale kako da najbolje u taj proces integrišu tehnologiju kako u sadašnjosti tako i u budućnosti. Trenutno postoji nestašica talenta u vreme kada digitalne strategije stvaraju potpuno nove zadatke od kritičnog značaja za krajnje ciljeve koje firme preduzimaju na nove načine. Štaviše, istraživanja pokazuju da će do 30-40% zaposlenih u razvijenim zemljama morati da pređu u nove profesije ili makar značajno unaprede svoj set veština.[i] Većina lidera prepoznaje talenat kao najveću barijeru uspešnoj implementaciji novih strategija – osobito onih vođenih digitalizacijom i automatizacijom. Kao odgovor na ovo pitanje, firme treba da sagledaju unutrašnjost svog poslovanja i rade na razvijanju talenata koje već poseduju tako što izgrađuju strukture i obrazovne programe
koji će pomoći da se na sistemskom nivou najpodobniji zaposleni preusmere na odgovarajuće buduće uloge. Kako se firme budu pripremale za budućnost poslovanja, potreba za razvojem i sticanjem veština kod radnika mora da bude prioritet.
Firme koje su već spremne za budućnost
Vreme u kojem živimo je neizvesno. Poslodavci imaju muka da definišu radno mesto budućnosti dok su zaposleni zabrinuti da neće pronaći svoje mesto u radnoj snazi. Ipak, postoji i jedan broj izvesnosti:
- Automatizacija će i dalje biti sve rasprostranjenija.
- Firme koje ne pronađu svrhu suočiće se sa strogim ispitivanjem.
- A pronalaženje i zadržavanje pravih ljudi za posao postaće sve teže.
Imajući to na umu, firme treba uvek da razmišljaju o načinima pomeranja granica svoje industrije. Već imamo primere kompanija koje su napravile značajne pomake u ovom pravcu.
Jedna od njih je Amazon, koji je obećao 700 miliona dolara ka usavršavanju i obuci kroz nekoliko sektora. Na primer, “ Amazon’s Technical Academy“ je program za poslovnu obuku i svrstavanje osmišljen da opremi zaposlene u Amazonu koji nisu tehnički orijentisani ključnim veštinama koje će im omogućiti prelazak u profesije softverskog inženjerstva.[i]
Još jedan primer je i kompanija Epson. Mi ulažemo oko 1.14 miliona EUR u R&D (istraživanje i razvoj) svakoga dana. Štaviše, već smo posvetili budžet od 73 biliona EUR ka daljem razvoju održivih inovacija i tome da postanemo ugljenično negativni i slobodni od oslanjanja na podzemne resurse do 2050. godine. Pritisak ka promenama godinama se uvećavao. Još i mnogo pre pandemije COVID-19, firme su radile suviše sporo, suviše izolovano i previše se oslanjale na komplikovane strukture. Ono čega su se mnogi pribojavali, a što je pandemija samo potvrdila, je da je takva vrsta poslovanja bila prilagođena svetu koji nestaje, a ne budućnosti koja će se sastojati od neizmerne povezanosti, nikada ranije viđene automatizacije, novih dolazećih demografija i uvećane usredsređenosti na ljude, svrhu i vrednosti.
Svet rada i industrije nemerljivo se izmenio u poslednjim godinama. I veoma brzo će to učiniti ponovo.
E2 portal
