Obrazovni sistem usmeren ka održivosti može da bude potpuno drugačiji od trenutnog – može da podrazumeva učenje o klimi u mlađem uzrastu i uključivanje učenika u projekte kako bi mogli da sprovedu promene i zajednički konstruišu rešenja.
“Obrazovanje je ključno za promovisanje klimatskih akcija“, tvrdi UNESCO, organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu, dodajući da “razumevanje“ i sposobnost “rešavanja“ klimatskih promena osnažuje pojedince da postanu “agenti promene“.
Ali kako bi klimatsko obrazovanje izgledalo u praksi?
“Ja ne zamišljam školu kao četiri zida i učenje koje se dešava unutar njih, već više kao vezu sa zajednicom, a takođe i sa spoljašnjom realnošću“, objasnila je Miriam Ascanio, koordinatorka obrazovne mreže EUN, koja je govorila na nedavno održanom EURACTIV događaju.
“Mislim da održivost treba da počne od najranijeg uzrasta, sa školama koje imaju klizna vrata, tako da deca mogu da izađu napolje, mogu da se igraju i mogu da istražuju i uče u prirodi“, dodala je ona.
To bi automatski uticalo na buduće generacije, jer “ako od veoma, veoma mladog doba počnete da učite o nečemu, počinjete da brinete o tome“, tvrdi Askanio.
Kako navodi, usađivanje održivosti u srce učenika osnažilo bi ih da budu aktivni građani koji mogu da preduzmu mere da zaštite planetu, tvrdila je ona.
Škole bi takođe trebalo da podstiču ovu sposobnost i da preduzmu akcije uključivanjem učenika u projekte, tvrdi Adelaid Šarlier, aktivistkinja za klimu i socijalnu pravdu koja je suosnivač Youth for Climate Belgium.
Jednom kada se započne, ovo će se zadržati
“Čim osete tu moć i osnaživanje, nastaviće to da rade i posle škole i van granica škole“, dodala je ona, govoreći na događaju. Njeno sopstveno iskustvo nije bilo drugačije, ispričala je 22-godišnja aktivistkinja.
Ali projekti koji funkcionišu odozgo nadole i počevši od najranijeg uzrasta možda neće biti dovoljni da olakšaju obrazovanje o klimi, naglasio je Tremeur Denigot, stručnjak u koaliciji Obrazovanje za klimatske akcije.
“Moramo da damo slobodu i poverenje nastavnicima i učenicima da bi se osećali zaista osnaženo i da zajedno konstruišemo rešenja“, rekao je on na događaju.
Konstrukcija rešenja
Studenti bi mogli da steknu tu sposobnost da zajedno konstruišu rešenja “otvaranjem sistema za razmenu, dajući im mogućnost da eksperimentišu“, dodao je on.
Sa druge strane, ako se ovom promenom ne upravlja dobro, razlike u kompetencijama bi mogle da povećaju jaz između učenika.
“Imaćemo mnogo učenika i nastavnika koji će biti zaglavljeni u sistemima koji su zastareli, koji nisu ažurirani na novu realnost. A ljudi koji će biti u veoma dobrim školama će učiti uz divne obrasce, procese i sve ostalo “, upozorio je on.
Uticaji ovih različitih nivoa klimatskih promena mogu se akutno osetiti, jer UNESCO primećuje da “pukom” prilagođavanju na klimatske promene pomaže obrazovanje o ovoj temi.
Osmehuje li nam se reformisani obrazovni sistem?
Prema Mihaelu Teuču, koji je zadužen za škole i višejezičnost u obrazovnoj jedinici Evropske komisije, reformisani obrazovni sistem se osmehuje.
”Idealna situacija je kada su učenici i nastavnici srećni što su u školi i kada osećaju da je ovo zaista vredno truda kako bi se pripremili za dalji život i za dalje učenje“, rekao je učesnicima događaja.
Deset godina kasnije, obrazovanje će moći vrlo dobro da podnese naglasak na održivosti, inkluzivnije načine podučavanja i učenja koji učenike podstiču da “rade stvari” u centar, pristup koji je više orijentisan na dijalog i više nasmejanih u školama.
Transformacija je već počela. Zemlje poput Nemačke osnovale su posebno odeljenje kako bi podstakle obrazovanje o održivosti već 2015. godine.
E2 portal (Euractiv)
