Iz godine u godinu proizvodimo sve više otpada i bacamo sve više ambalaže. Iako se depozitni sistem u kojem građani dobijaju novac za ambalažu, godinama najavljuje, Srbija i dalje traga za najboljim rešenjima za reciklažu otpada.
Koliko se otpada baca najbolje se vidi na Potpećkom jezeru. Kako na Limu tako i u skoro svim našim rekama. Otpad baca gde ko stigne jer ne postoji sistem sakupljanja i selekcije.
Beograd na primer, koji ima najviše kontejnera za različite vrste ambalaže, reciklira svega tri odsto komunalnog otpada. Zrenjaninci imaju 20 pametnih uređaja za vraćanje ambalaže.
– Vi kao korisnik kada dođete u objekat gde se reciklira, ubacite svoju ambalažu, uređaj za to vrednuje sa nekim brojem poena i na kraju samo prinesete svoj telefon, ukoliko je u pitanju NFC, ili dobijate kao u projektu ‘Pametno recikliraj’, na nalog na aplikaciji poene koje možete koristiti kao vaučere za kupovinu – objašnjava Nemanja Janić iz startapa Solagro.
– Putem obeležavanja ambalaže sa jedinstvenim kodovima omogućava se praćenje svake jedinice od momenta plasiranja na tržište u prodavnicama pa do njenog povrata u sistem reciklaže – napominje Zoran Jakovljević iz nemačke Organizacije za međunarodnu saradnju GIZ.
Građani ostvaruju razne popuste, dok najvredniji recikleri svakog meseca mogu da osvoje i nagrade.
– Ovaj sistem može da obuhvati široki dijapazon ambalaže koja može da se uključi. Ne mora da se ograniči na jednu, dve ili tri vrste ambalaže, koje mogu da uđu u depozitni sistem – napominje. Jelena Kiš Petljanski, menadžerka za održivost i regulatorne poslove, Bol Pekidžing Evropa.
– U Srbiji je sistem primarne selekcije tek u začetku i nije dovoljno dobro razvijen u svim jedinicama lokalne samouprave tako da analize pokazuju da bi potencijalno depozitni sistem, kao što je i u ostalim zemljama gde se on već primenjuje, visoki su procenti i do 90 posto ide reciklaža svog ambalažnog otpada koji uđe u depozitni sistem – ističe Sanja Knežević Mitrović, menadžerka za regulatornu reformu, NALED.
Nacrtom izmena Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu iz 2020. koji je objavljen na sajtu Ministarstva zaštite životne sredine propisuje se da se za jednokratnu ambalažu (od plastike, stakla i aluminijuma), uspostavlja depozitni sistem. Međutim na taj zakon se još čeka, a ministarstvo pokreće konsultacije o uvođenju depozitnog sistema.
E2 portal (RTS)
