Aleksandra Mirić je specijalista za CSR u kompaniji Lidl Srbija, koja je na tržištu prepoznata kao kompanija sa društvenom, ekonomskom i ekološkom odgovornošću. Za E2 portal je govorila o ESG standardima, projektima koje su uspešno realizovali, ali i budućim. Osvrnuli smo se i na poređenje nemačkog društva sa našim, i šta još kao pojedinci možemo da uradimo da bismo sačuvali naš ekosistem.
Na koji način primenjujete ESG standarde u poslovanju?
Održivo poslovanje Lidla Srbija je pre svega strateško opredeljenje kompanije, jer smo upravo ovaj način poslovanja prepoznali kao jedini put da se osigura budućnost, ne samo kompanije, već i planete i ljudi. Naše održivo poslovanje zasnovano je na strategiji održivosti, koja uzima u obzir sve aspekte ESG-ja. Strukturisana je u 3 dimenzije: „Dobro za planetu“, „Dobro za ljude“ i „Dobro za tebe“, dok je G segment ESG-ja u stvari osnova koja je strategiju iznedrila i koja ju sprovodi.
U dimenziji „Dobro za planetu“ bavimo se pitanjima klime, biodiverziteta i resursa, dok smo kroz „Dobro za ljude“ definisali fer poslovanje, promociju zdravlja i učešće u dijalogu. „Dobro za tebe“ kao treća dimenzija usmerena je na svakog pojedinca – za naše zaposlene to je odnos sa Lidlom kao poslodavcem, za naše dobavljače odnos sa Lidlom kao poslovnim partnerom, a za naše kupce odnos sa Lidlom kao mestom gde nabavljaju namirnice za svoje svakodnevne obroke.
Lidl Srbija potpisnica je i UN Globalnog dogovora i član lokalnog poglavlja UNGC-ja, a svoje održivo poslovanje sagledava u okviru SDG ciljeva, dok o svom napretku, pored zakonom propisanog nefinansijskog dela godišnjeg izveštaja, izveštava i po GRI standardu na svake dve godine.
Osvrt na prethodne projekte i plan za buduće.
U prethodnom periodu fokus naših projekata bio je definisan kako strategijom, tako i akutnim potrebama na tržištu, u smislu identifikovanih problema za koje smo se potrudili da ponudimo rešenja.
Tako se od 2020. godine bavimo uklanjanjem otpada iz prirode kroz projekat „Čisto iz ljubavi“. Od početka projekta smo čistijoj Srbiji doprineli sa preko 90 tona uklonjenog otpada iz prirode, a boljoj budućnosti kroz edukaciju više od 2.000 dece i mladih i podršku preko 40 lokalnih organizacija u njihovim akcijama čišćenja. Ovaj projekat deo je naše internacionalne strategije „REset Plastic“, koja je usmerena na održivi pristup plastici kao materijalu.
Već dve godine unazad sprovodimo i projekat „Hoćeš da menjamo mesta? Pomeri se s mesta“ koji je pokrenut kao odgovor na izazov nepropisno zauzetih parking mesta za osobe sa invaliditetom ispred naših prodavnica. Povod smo iskoristili da projekat koncipiramo tako da koristi generalnom podizanju svesti o pravima i potrebama osoba sa invaliditetom.
Pored toga što će ovi projekti nastaviti da postoje i da se razvijaju dok god bude bilo potrebe za tim, naše delovanje usmeravamo i na nove projekte koji se bave do sada nedresiranim temama. Tako na primer pokrećemo projekat posvećen osvešćenoj ishrani – „Hrana za bolje sutra“, koji suštinski nije projekat, već odraz našeg strateškog opredeljenja. Usmeren je na preko potrebnu promenu načina prehrane, kako bi i u budućnosti bilo moguće sa ograničenim biokapacitetom zemlje prehraniti procenjenih 10 milijardi ljudi (2050.), kako govore opšte procene i tendencije , bez ugrožavanja naše planete i istovremeno doprineti izgradnji zdravijih prehrambenih navika kod svakog pojedinca. Cilj je pre svega osvestiti i edukovati potrošače o tome koliko način na koji se mi kao vrsta hranimo utiče na održivost planete, ali i ukazati na alternative koje bi, pored toga što su održivije, bile i zdravije opcije za potrošače.
Na koji projekat ste najponosniji?
Moram da priznam da mi je teško da izdvojim bilo koji projekat ili inicijativu.
Podjednako su mi dragi i „jednostavniji“ projekti, poput onih koji su zasnovani na pristupanju problemu i rešavanju istog – trenutno nam je aktuelan jedan takav projekat, u pitanju je saradnja sa Crvenim krstom Srbije. U sklopu projekta koji smo započeli u februaru ove godine, tokom leta podržavamo akcije dobrovoljnog davanja krvi, jer upravo tokom letnjeg perioda vlada nestašica jedinica krvi. Dakle, uz ovaj projekat po principu – imamo problem, rešavamo ga – učinak je vidljiv odmah i to je ono što me raduje i inspiriše. Ovakvi projekti ukazuju na mogućnost velikih kompanija da doprinesu onda kada je pomoć najpotrebnija i pokažu svoju snagu i ulogu u pokretanju pozitivnih promena.
Međutim, podjednako su mi dragi strateški projekti, čiji će rezultati biti vidljivi tek kroz godine, kao što je na primer ranije pomenuti projekat posvećen osvešćenoj ishrani. Kroz ovakve projekte zapravo postaje definitivno jasno kolika je odgovornost velikih kompanija da utiču i podstiču održivo delovanje svih nas, čak i pojedinaca. Da se zalažu za ciljeve koji na prvi pogled ne deluju prijemčivo i isplativo, ali su ultimativno nezaobilazni kako bismo promenili naš odnos prema planeti i našem mestu na njoj.
Svakako, posebno bih istakla projekte koji doprinose osnaživanju drugih aktera na tržištu u pogledu održivog delovanja. Ukoliko kroz saradnju sa nama neka lokalna organizacija ili neki dobavljač uspostavi principe održivog poslovanja kao svoje strateško opredeljenje, onda smo delovali kao multiplikator pozitivnog uticaja i doprineli dodatnom jačanju održivog delovanja. Jer u trci za bolje sutra, svi imamo ulogu da podstičemo održivo poslovanje i delovanje, pomognemo jedni drugima i učimo jedni od drugih o tome kako doprineti tome da i buduće generacije uživaju u planeti koja im pruža ugodno mesto za život.
Da li možete da napravite poređenje sa kolegama iz Nemačke po pitanju zaštite životne sredine; šta bi trebalo da usvojimo od njih?
To je definitivno osvešćenost, svest o pojedinačnoj odgovornosti za kolektivno dobro.
Razvijenu svest da je priroda vredna očuvanja (možda čak više od svega ostalog), da su opravdani skoro svi napori da bi se očuvala raznolikost i zdravlje prirode, da smo mi deo nje i, da priroda bez nas i te kako može, ali mi bez nje teško.
Potrebno je da se svaki pojedinac osvesti, da svi planetu, zdravu i funkcionalnu, shvatimo kao jednu jedinku, i naš jedini dom. Svi smo povezani, sve je povezano, svi smo deo tog jednog ekosistema. Ukoliko ga bespovratno narušimo neće biti relevantno da li je narušen negde na drugom kraju planete ili u našem dvorištu, posledice ćemo trpeti SVI. I zbog toga svi moramo da se zalažemo da doprinesemo održivom delovanju. Prvo u svom domu, ispred svoje kuće, u svojoj ulici i gradu, a zatim u zemlji, na kontinentu i na planeti. Onog momenta kada nam održivo delovanje pređe u naviku, za nas će biti nade. To važi za pojedince, ali i za kompanije i celokupno društvo.
A kolegama u Nemačkoj, stanovnicima Nemačke, nemačkom društvu, ono jeste navika. Navika koja je građena decenijama unazad, priznajem. I baš zbog toga je sada navika koju mogu da nadograđuju, da je unapređuju. Tako im inovacije, nove regulative postaju deo prirodnog razvoja, očekivani sledeći korak.
Mislim da nam u odnosu na Nemačku i njihov sistem ponekad nedostaje upravo ova važna stavka sa početka – svest o ličnoj i/ili korporativnoj odgovornosti za kolektivno dobro.
E2 portal
