Preduzeća u vlasništvu države vodiće profesionalni menadžeri i tačno će biti razgraničeno ko dnevno operativno vodi preduzeće, a ko ima pogled sa strane i može da vidi da li preduzeće funkcioniše i gde su problemi. Članovi nadzornih odbora moraju biti kvalifikovani i sertifikovani.
To je predviđeno Zakonom o upravljanju privrednim društvima u vlasništvu Republike Srbije, koji se primenjuje od 16. septembra. Propis koji je usvojen pre godinu dana nalaže da sva javna preduzeća i preduzeća u vlasništvu države do kraja 2025. godine moraju biti korporatizovana.
Ana Jolović, direktorka RELOF 3 projekta, švajcarskog programa koji pruža podršku ministarstvima i lokalnim samoupravama, kaže da ovaj zakon s jedne strane usaglašava naš zakonodavni okvir s najboljom korporativnom praksom upravljanja u svetu.
Kod nadzornih odbora prvi put se uvodi obaveza da članovi nadzornih odbora i odbora direktora moraju proći obuku iz korporativnog upravljanja i biti sertifikovani. Izbor direktora će se obavljati na konkursima. V. d. status će trajati do godinu dana, ali ne postoje kaznene odredbe ako se rok prekrši.
Šta donosi transformacija u AD i DOO
Osnovna novina jeste da svih 140 preduzeća kojima gazduje država treba da promeni pravnu formu i bude organizovano kao AD ili DOO. Samo najveća i strateški bitna preduzeća biće AD, sva ostala će biti organizovana kao DOO.
Na pitanje šta se time dobija, Jolović naglašava da je Srbija uvođenjem javnog preduzeća uvela nešto što Zakon o privrednim društvima ne prepoznaje. Sada ih vraćamo na trasu standardne forme preduzeća. Ono što se smatra najboljim principom korporativnog upravljanja jeste da nema nove izmišljene forme, već standardna forma preduzeća“, pojašnjava Jolović.
Šta je EPS uradio na putu transformacije
Elektroprivreda Srbije (EPS) upravo je na putu te transformacije. Profesionalizacija organizacione strukture ljudskih resursa i informaciono komunikacionih tehnologija, prvi su rezultati Plana transformacije te kompanije koji je započet pre tri meseca. EPS će biti prvi među državnim kompanijama i institucijama koje će deponovati izvorni kod za kritične informacione sisteme u Državnom Data centru u Kragujevcu.
Dodaje se da ljudski resursi preuzimaju vodeću ulogu u daljim strukturnim promenama, jer će nova organizacija omogućiti kreiranje nove strategije, nove korporativne kulture i biće više fokusirana na zaposlene, njihova znanja i veštine i brendiranje poslodavca.
Istovremeno, definisani su ključni indikatori performansi (KPI) za izvršni menadžment, što će u narednom periodu biti učinjeno i na svim ostalim nivoima organizacije kako bi se realizovali zacrtani ciljevi kompanije u vremenu modernizacije i sve zahtevnije tržišne utakmice.
Tokom tri meseca sprovođenja Plana transformacije donete su i nove metodologije za formiranje cena za komercijalne kupce, odnosno privredu i kreirani su novi načini ugovaranja, s jasnom namerom da se prate realni uslovi na tržištu, ne bi li se umanjili rizici kako za EPS, tako i za privredu.
Prvi put je uspostavljena organizaciona struktura za upravljanje projektima koja će, uvođenjem nove metodologije razvoja projekata usaglašene sa vodećim svetskim praksama, omogućiti efikasnije planiranje, praćenje i realizaciju investicionih projekata.
Utvrđene su najznačajnije ekološke, socijalne i upravljačke (ESG) teme i u toku je anketiranje zainteresovanih strana kako bi se utvrdili prioritetni ESG ciljevi, sagledali mesto i uloga kompanije.
Težište je, takođe, na razvoju menadžmenta rizika u svim segmentima poslovanja kako bi se na pravovremen i efikasan način poslovalo u vreme kada su dominantni izazovi u oblastima klimatskih promena, fluktuacija na tržištu rada i nepredvidivosti na tržištima energenata usled složenih geopolitičkih odnosa.
Širi obuhvat novim zakonom
Prethodnim zakonom su obuhvaćena samo preduzeća koja vrše javnu funkciju: vodovod, toplana, železnica, i postojao je čitav spektar firmi kojima je država vlasnik a koje nisu bile pod tim zakonom i vlasnici ih suštinski nisu nadzirali.
Novim zakonom se sada od svih preduzeća očekuje planiranje i izveštavanje. Najbolja praksa kaže da moramo imati jedan sabirni centar za sva preduzeća i to je Ministarstvo privrede.
Prema ovom zakonu, velika i srednja preduzeća se organizuju kao dvodomna. Razdvajaju se nadzorna i upravljačka funkcija.
Osim EPS-a, restrukturiranje je pre nekoliko godina urađeno u Železnicama Srbije, koje su podeljene na četiri nezavisna preduzeća.
E2 portal /Bloomberg/
