Nataša Kalauz, izvršna direktorka WWF-a Adria kaže da prema konzervativnim procenama već oko 2050. godine u Jadranskom moru možda više neće biti ribe.
“Dakle, imamo još možda 20-ak godina da jedemo ribu, a onda naša deca neće imati ribu u Jadranskom moru, barem ne kako je imamo danas. Problem preteranog izlova je potpuno izvan kontrole”, ističe Kalauz za N1 Zagreb.
Kalauz je upozorila da su klimatske promene pre svega javno zdravstveni i privredni problem.
“Dok ne počnemo da razumemo da je to nešto što će nas jako boleti, ne znam koliko ćemo biti spremni na promene”, dodala je, a potom se osvrnula na celi niz posledica koje već trpimo, a koje će biti i gore ako se nešto ne preduzme.
“Osim što imamo elementarne nepogode i ekstremne vremenske prilike, zbog klimatskih promena imamo i povećanje pritiska na javno-zdravstveni sistem. Na primer, sezone alergija su se strahovito produžile. Imamo značajno veći broj ljudi koji trpi zdravstvene tegobe zbog alergija, koje su direktno vezane uz klimatske promene. Potom imate ulazak invazivnih vrsta u određena mora, gde ona nikada pre nisu bile i ugrožavaju domicilne vrste”, kazala je Kalauz.
Ali to nije jedini problem. Kalauz ukazuje i na pitanje krčenja šuma, što iza sebe ostavlja za posledicu velike poplave i odrone.
„Priroda je zakon spojenih posuda. Ako eliminišete jednu stvar, ugrozili ste celi poredak i ekosistem. Čovek je samo deo tog ekosistema”, upozorava Kalauz.
Bolesti koje su povezane sa klimatskim promenama
Govoreći o bolestima koje su direktno povezane s klimatskim promenama, izvršna direktorka WWF-a Adria kazala je da je uočen porast obolelih od hipertenzije ili visokog pritiska.
“Dakle, ljudi koji umiru zbog klimatskih promena. Samo prošle godine je u Evropi umrlo 15.000 ljudi zbog tih posledica. Problem hipertenzije je u top tri problema i uzroka smrtnosti. Korelacija između porasta temperature i bolesti koje su direktno vezane uz takve probleme je potpuno jasna”, kazala je.
E2 portal (N1)
