Izvori energije koji nisu obnovljivi dolaze od izvora koji će nestati ili neće biti obnovljeni tokom naših života, a ni mnogo kasnije.
Većinu tih izvora čine fosilna goriva: ugalj, nafta i prirodni gas. Karbon je glavni element u fosilnim gorivima. Sva fosilna goriva su nastala na sličan način. Pre stotine miliona godina, Zemlja je imala drugačiji pejzaž. Bila je pokrivena širokim, plitkim morima i močvarnim šumama. Biljke, alge i planktoni su rasli u tim šumama. Apsorbovali su sunčevu svetlost i stvarili energiju kroz fotosintezu. Kada su umrli, organizmi su krenuli na dno mora ili jezera. Energija se čuvala u biljkama i životinjama.
Tokom vremena, mrtve biljke su gurnute ispod morskog dna. Stene i drugi sedimenti su stvarali visoku toplotu i pritisak pod zemljom. U ovakvom okruženju, biljke i životinje su na kraju pretvorene u fosilna goriva. Danas, postoje veliki podzemni džepovi (nazvani rezervoarima) puni tih izvora energije koji nisu obnovljivi.
Prednosti i mane
Fosilna goriva su vredan izvor energije. Relativno su jeftini. Mogu se čuvati ili slati bilo gde u svetu. Međutim, paljenje fosilnih goriva je jako štetno za životnu sredinu. Kada se zapale ugalj i ulje, oni oslobađaju čestice koje zagađuju vodu, vazduh i zemljište. Kada fosilna goriva sagorevaju, ispuštaju ugljen-dioksid u atmosferu. Ugljen-dioksid je gas koji zadržava toplotu u zemljinoj atmosferi, proces koji se naziva „efekat staklene bašte“. Efekat staklene bašte je neophodan za život na Zemlji, ali se oslanja na uravnoteženu potrošnju ugljenika.
Ugalj u fosilnim gorivima je izolovan ili skladišten, pod zemljom već milione godina. Odstranjivanjem ovog izolovanog ugljenika sa zemlje i puštanjem u atmosferu, Zemljino raspolaganje ugljenikom postaje van ravnoteže. To doprinosi rastu temperature brže nego što se organizmi mogu prilagoditi.
Ugalj
Ugalj je crna ili braonkasta stena. Sagorevamo ga da bismo stvorili energiju. Ugalj je rangiran u zavisnosti od toga koliko je „karbonizacija“ prošla. Karbonizacija je proces gde fosilni organizmi prelaze u ugalj.
Postoje dva načina za vađenje uglja: podzemno i površinsko. Podzemno se koristi kada se ugalj nalazi ispod zemlje (ponekad i na 300 metara dubine). Površinsko se koristi kada je ugalj blizu površine, ali da bi došli do uglja, rudari moraju da očiste teren, i uništavaju se sva staništa.
Prednosti i mane
Ugalj je pouzdan izvor energije. Obezbeđuje nam gorivo i struju u bilo koje doba dana i godine.
S druge strane, korišćenje uglja je štetno. Kada ugalj izgori, u atmosferu ispušta mnogo toksičnih gasova i materija.
Nafta
Nafta je tečno fosilno gorivo. Većina nafte je i dalje duboko ispod zemlje. Bušimo kroz zemlju da pristupimo uljima. Jednom kada naftne kompanije krenu sa bušenjem, mogu da je ivlače ceo dan, svaki dan, cele godine. Nakon bušenja, ulje mora da se prečišćava. Koristi se za brojne stvari. Oko polovine svetske nafte se pretvara u benzin. Ostatak se prerađuje i koristi u tečnim proizvodima kao što su lak za nokte ili alkohol, ili u čvrstim proizvodima kao što su cevi za vodu, bojice, obuća i hiljade drugih proizvoda.
Prednosti i mane
Jedna od prednosti je što je ulje relativno jeftino za ekstrakciju. To je pouzdan izvor energije i novca za lokalnu zajednicu.
Nafta nam pruža hiljade pogodnosti. U obliku benzina je prenosivi izvor energije.
Međutim, gorenje benzina je štetno za životnu sredinu. Oslobađa opasne gasove i isparenja u vazduh. Ako postoji problem sa mašinama za bušenje, ulje može da eksplodira i prospe se u okean ili na okolno zemljište. Izlivanje nafte predstavlja ekološku katastrofu. Ulje pluta na vodi, može da deluje kao hrana za ribe, a u isto vreme uništava i perje ptica.
Prirodni gas
Prirodni gas je još jedno fosilno gorivo zarobljeno pod zemljom u rezervoarima. Uglavnom se sastoji od metana. Prirodni gas je zarobljen u stenama koje mogu da se protežu kilometrima.
Da bi došle do prirodnog gasa, kompanije koriste proces pod nazivom „hidraulično lomljenje“. Koriste vodu pod pritiskom da bi razdvojili stene pod zemljom. To oslobađa prirodni gas koji je zarobljen. Ako je kamen previše tvrd, stavlja se kiselina da ga rastvori.
Prirodni gas koristimo za grejanje i kuvanje. Može da se pretvori i u tečni oblik – tečni prirodni gas. On je mnogo čistiji od svih ostalih fosilnih goriva. Može da bude zamena za benzin.
Prednosti i mane
Prirodni gas je relativno jeftin i čistiji je od nafte i uglja. Kada se gasi, oslobađa ugljen-dioksid i vodenu paru u vazduh.
Međutim, ekstrakcija prirodnog gasa može da izazove probleme za životnu sredinu. Lomljenje kamenja i razlaganje može da izazove manje zemljotrese. Voda pod visokim pritiskom i hemikalije mogu da odu u druge izvore vode. Na taj način, izvori vode koji se koriste za piće ili kupanje, mogu da budu zagađeni.
E2 portal
