Na skupu „U susret COP29 – Klimatska akcija u oblasti poljoprivrede“, održanom u Beogradu, istaknuto je da je poljoprivreda strateška grana privrede koja treba da obezbedi hranu za stanovništvo i životinje, i da je istovremeno i jedan od najteže pogođenih sektora klimatskim promenama.
Suše i visoke temperature, kao posledice klimatskih promena, već izazivaju gubitke u poljoprivredi, što će uticati na sigurnost u proizvodnji hrane i rast cena, a edukacija, promena svesti i podrška lokalnim proizvođačima neke su od mera koje su preporučili učesnici panel diskusije koju je organizovao Centar za unapređenje životne sredine.
Rekordne temperature i suše – realnost za poljoprivrednike
Ovog leta, najtoplijeg u istoriji merenja u Srbiji, oboreni su mnogi rekordi u pogledu temperatura, a 70 dana je bilo bez padavina. Temperature na otvorenim poljima su nekim danima prelazile 50 stepeni a ni tokom noći se nisu spuštale ispod 30 stepeni, što je izuzetno veliki problem za poljoprivrednike.
Pored rekordnih temperatura, ova godina je bila i jedna od najsušnijih, s obzirom da je od marta do avgusta bila ekstremna suša na 95, a možda čak i 99 odsto teritorije, što se može u potpunosti pripisati klimatskim promenama.
Gubitak vodnih resursa – trajna pretnja za Srbiju
U našoj zemlji analize pokazuju stalan gubitak vode u podzemnim rezervoarima i taj gubitak može da se poveže s klimatskim promenama i povećanom učestalosti suša. To je trajni gubitak vode kao resursa za koji ne postoji plan niti mera prilagođavanja kojom može da se vrati voda u te podzemne rezervoare.
Pad proizvodnje žitarica smanjuje ekonomski doprinos poljoprivrede
Prošla zima bila je izuzetno topla, najtoplija od 1951. godine, bez padavina, zimskog mraza i snežnog pokrivača, što je katastrofalno za poljoprivredu, posebno ratare. Posle takve zime usledio je mraz na proleće, koji je napravio veliku štetu, a zatim kiše i oluje u periodu cvetanja i onda sušno vrelo leto što je uticalo na smanjenje prinosa i na ponudu i potražnju, i na kraju na visoke cene (poljoprivreda, prema podacima iz 2020, učestvuje u BDP-u sa visokih 7,5 odsto, od čega je 68 odsto biljna proizvodnja, a 32 odsto stočarstvo).
Smanjena proizvodnja i rast cena hrane – posledice klimatskih promena
Prema podacima Zavoda za statistiku iz septembra, procenjuje se da je proizvodnja pšenice smanjena 15 odsto, kukuruza 18 odsto, soje za jednu trećinu a voćarskih kultura od pet do 15 odsto. Najugroženiji su mala poljoprivredna gazdinstva jer imaju relativno nizak kapacitet da se prilagode na rizike koje nose klimatske promene.
Na skupu je zaključeno da je potrebno razvijati „klimatski pametnu poljoprivredu“ čiji je cilj da se poljoprivredni sistem transformiše na način da se određenim intervencijama odgovori na klimatske rizike i da proizvodnja bude dovoljno produktivna.
Panel diskusija se organizuje u okviru projekta Klimatski forum, koji je podržan kroz program EKO-SISTEM Podrška reformama u zaštiti životne sredine koji sprovode Mladi istraživači Srbije (MIS), uz podršku Švedske.
e2 portal
