Prema studiji, električna toplotna pumpa je najpogodnija za postizanje ekoloških ciljeva jer je „najpristupačnija opcija za potrošače koji žele da dekarbonizuju svoje grejanje“.
Naravno, to je samo u slučaju da dobiju sredstva koja će im pomoći da kupe opremu.
Studija se bavila procenom troškova između 2025. i 2040. godine. Poređeni su troškovi za grejanje električnim toplotnim pumpama, hibridnim električno-vodoničnim toplotnim pumpama i kotlovima na vodonik. U Poljskoj, na primer, trošak iznosi od 3.000 do 6.000 evra, dok u Češkoj između 2.500 i 5.000 evra.
Procene uzimaju u obzir troškove opreme i „troškove proizvodnje energije, električne mreže i odgovarajuće nadogradnje, troškove izolacije stambenih objekata i troškove kupovine i ugradnje opreme“.
Druga studija, koju je 2020. objavila francuska kancelarija za obnovljive izvore energije, navodi da toplotne pumpe u proseku koštaju između 3.670 i 11.210 evra, bez instalacije, što je visoka cena za prosečno domaćinstvo.
Visoki troškovi su verovatno uticali na to da sektor individualnih geotermalnih toplotnih pumpi u Francuskoj beleži najznačajniji jednogodišnji pad od 13,5% od 2016. godine.
„Oprema je relativno skupa za kupovinu u poređenju sa alternativnim rešenjima (naročito aerotermalnim toplotnim pumpama), što veliku većinu pojedinaca odvraća od daljeg razmatranja ovih rešenja. Štaviše, ova tehnologija je i dalje veoma slabo poznata široj javnosti“, navodi se u studiji.
Aerotermalne toplotne pumpe su prošle bolje, sa povećanjem prodaje od 10,4%, verovatno zbog nešto niže cene.
Deo troškova u Francuskoj se može finansirati određenim programima kao što su MaPrimeRenov ili ekološki zajam sa nultom stopom, međutim postoji zabrinutost da neki građani možda nisu svesni njihovog postojanja.
U svojoj studiji, evropska udruženja potrošača podstiču nacionalne vlade i lokalne vlasti da pruže finansijsku pomoć domaćinstvima kako bi im pomogli da kupe pumpe.
Oni takođe pozivaju Evropsku komisiju da „daje prioritet postavljanju individualnih električnih toplotnih pumpi u urbanim sredinama“. Zbog toga „sledeći gasni paket ne bi trebalo da postavlja cilj mešanja vodonika u postojeće gasne mreže“, dodaju oni.
E2 portal (Euractiv)
