Podstaknuti rekordnim temperaturama ovog leta, grčki naučnici su počeli da raspravljaju o potrebi da se imenuju i rangiraju toplotni talasi.
Počevši od juna ove godine, Grčka se suočila sa dva naleta ekstremne toplote, pri čemu su oba bila neuobičajeno dugačka i intenzivna, drugi toplotni talas je trajao skoro tri nedelje.Grčku su ovog leta pogodili i razarajući požari, u čijem gašenju je pomagalo više od 20 drugih zemalja. U ponedeljak je na Grčkom ostrvu Eviji izbio novi požar.
„Ovo veoma toplo leto pokazalo nam je kako će klima izgledati za 20 ili 30 godina, kada ćemo verovatno imati veoma duge periode sa visokim temperaturama. To su ekstremni događaji, ali mogli bi da postanu pravilo. Za razliku od drugih vremenskih nepogoda, toplotu ne možete da vidite”, kaže za Gardijan dr Kostas Laguvardos, direktor istraživanja Nacionalne opservatorije u Atini.
Zajedno sa svojim kolegama, dr Laguvardos smatra da je od velike važnosti da stanovništvo Grčke, ali i njeni rukovodioci, budu svesni opasnosti koju donose toplotni talasi. Iz tog razloga smatraju da će ljudi biti bolje pripremljeni za nadolazeće toplotne talase, ukoliko budu znali njihova imena.
Da toplotni talasi zaista jesu „tihe ubice” oslikavaju i podaci iz analize koju je sproveo The New York Times. Naime, tokom toplotnog talasa koji je u junu pogodio severozapadni deo SAD, u saveznim državama Vašington i Oregon je zabeležen veliki broj dodatnih smrti, odnosno povećane smrtnosti u odnosu na ono što je očekivano u tom periodu godine. U Vašingtonu je u nedelji toplotnog talasa registrovano više od 400 dodatnih smrti, što je više nego što je beleženo čak i tokom vrhunca pandemije kovida-19 za vreme prošle zime.
Grčki naučnici smatraju da toplotni talas treba imenovati ukoliko temperatura u Grčkoj bude kontinuirano prelazila 40 °C tokom nedelju dana. Pored imenovanja toplotnih talasa, po ličnostima iz grčke istorije i mitologije, naučnici planiraju i njihovo rangiranje.
E2 portal (The Guardian)
