Grafenski listić je debljine jednake prečniku jednog atoma ugljenika, ali je bez obzira na to veoma koristan materijal za koji je dokazano da čuva čelik od rđe. Međutim, uskoro bi mogao da počne da se koristi i za zaustavljanje bakterija koje dovode do korodiranja metalnih cevi.
U postrojenjima za prečišćavanje otpadnih voda, naročito kod uređaja za pročišćavanje otpadnih voda, mikrobi poznati pod nazivom sulfat-redukujuće bakterije često kolonizuju unutrašnje površine cevi i drugu opremu.
Uzimajući formu koja se naziva „biofilm“, ove bakterijske kolonije mogu se razviti u cevima za samo 10 dana nakon što su one očišćene. One cevi razgrađuju na dva osnovna načina. Prvo, mikrobi izvlače elektrone sa površine metala tokom respiracije. Drugo, zbog toga što bakterije koriste organsku materiju u vodi, stvaraju korozivni vodonik sulfid.
Iako se zaštitni polimerni premazi mogu nanositi na unutrašnjost cevi, oni se mogu degradirati jer bakterije konzumiraju plastifikatore unutar njih. Uz to, takvi premazi mogu vremenom postati krhki, nakon čega se ljušte, pucaju i ulaze u vodu.
Naučnik Govind Chilkoor sa South Dakota School of Mines & Technology je imajući na umu spomenuta ograničenja, uezo u razmatranje upotrebu grafena kao obloge. U laboratorijskim testovima ustanovio je da čak i jedan sloj grafena, debljine manje od 1 nanometra pokazuje veliku efikasnost u zadržavanju sulfat-redukujuće bakterije da se ne zakači na unutrašnju površinu metalnih cevi. Dodao je i da grafen može biti vrlo antimikroban i izazvati oksidativni stres od čega će bakterije umreti.
Shodno tome da je grafen jedan od najjačih materijala koje je čovek napravio trebao bi da bude i izdržljiviji od polimera koji se trenutno koriste u zaštitnim premazima. Takođe bi i zbog svoje toplotne provodljivosti trebao biti bolji od polimera kada se koristi za toplotne cevi.
E2 portal (Građevinarstvo)
