Evropska „zelena“ energetska revolucija mogla bi da bude ugrožena, jer novi izveštaj GLOBSEC-a otkriva da su neke od ključnih ekonomija kontinenta, uključujući Holandiju, Poljsku i Rumuniju, među najmanje spremnima za zelenu tranziciju. „Indeks tranzicije GLOBSEC“-a procenjuje 35 evropskih zemalja kroz 30 indikatora, analizirajući preko 3,5 miliona podataka kako bi pružio sveobuhvatnu sliku stanja u evropskim elektroenergetskim mrežama (27 zemalja EU i još 8 zemalja van EU među kojima i Srbija).
Naravno, svaki indeks je subjektivan i nepotpun, ali će ova analiza možda podstaći produktivne diskusije o rešavanju izazova s kojima se suočavaju infrastrukture elektroenergetske mreže u Evropi.
„Tranzicija na zelenu energiju nije samo u izgradnji većeg broja vetroelektrana i solarnih parkova – već je reč o posedovanju mrežne infrastrukture koja će ih podržati“, rekao je Robert Vas, predsednik i osnivač GLOBSEC-a. „Za zemlje poput Holandije, Rumunije i Poljske, spremnost mreže je Ahilova peta njihovih energetskih tranzicija.”
Holandija: Priča o visokim ambicijama i niskoj spremnosti
Uprkos tome što prednjači u Evropi u svojim planovima za solarnu i energiju vetra, holandska mreža nije opremljena da se nosi s prilivom obnovljive energije. U izveštaju se upozorava da bi bez ovih nadogradnji Holandija (24.mesto) mogla doživeti kašnjenja u naporima za dekarbonizaciju, rastuće cene električne energije i još češće nestanke struje.
Rumunija i Poljska: stagniraju na putu ka zelenoj energiji
I Rumunija i Poljska takođe zaostaju, zauzimajući 20. odnosno 21. mesto. Njihovo oslanjanje na zastarelu infrastrukturu, zajedno s nedovoljnim ulaganjima u modernizaciju, dovodi ih u opasnost da propuste svoje ciljeve u pogledu obnovljive energije do 2030. godine.
Srbija ocenjena kao nepripremljena Pregled ⊲ Srbija se prvenstveno oslanja na ugalj za proizvodnju električne energije. ⊲ Tržište električne energije u Srbiji posluje relativno dobro, dostižući prosečan nivo u EU. ⊲ Predviđeni rast tražnje u Srbiji je među najvećima na Zapadnom Balkanu, a očekuje se da će u velikoj meri biti zadovoljen povećanjem proizvodnja iz obnovljivih izvora. Izazovi današnjice i tržišta električne energije ⊲ Srbija se ističe u regionu po upravljanju potrošnjom i relativno niskim vršnim opterećenjima. ⊲ Iako su prognoze ispod proseka EU, značajno su bolji od proseka Zapadnog Balkana. Izazovi u 2030 ⊲ Do 2030. ne predviđaju se kapaciteti za skladištenje baterija ili odziv na potražnju. ⊲ Srbija, za razliku od drugih zemalja Zapadnog Balkana, do 2030. godine neće moći da se osloni na značajne hidro kapacitete. Mogućnosti ⊲ Niski rezultati u Srbiji proizilaze iz relativno niske penetracije kapaciteta obnovljivih izvora energije. ⊲ Država takođe ima veoma niske kapacitete interkonektora u poređenju sa standardima EU i Zapadnog Balkana. ⊲ Trenutno, prodor pametnog merenja je zanemarljiv.
Problem širom Evrope: Hitno potrebne investicije
Evropska komisija procenjuje da će oko 584 milijarde evra biti potrebno za nadogradnju elektroenergetskih mreža širom EU do 2030.
"Ovi troškovi ne bi trebali pasti na teret potrošača", navodi se u izveštaju. "Ako računi za struju porastu, to bi moglo usporiti prelazak na čistu energiju. Umesto toga, finansiranje bi trebalo da dolazi iz fondova EU za oporavak, prihoda od trgovine ugljenikom i preraspodele subvencija trenutno usmerenih na projekte obnovljivih izvora koji su već konkurentni."
GLOBSEC-ov izveštaj naglašava da bi energetska tranzicija mogla biti odložena, osim ako se ova ulaganja ne izvrše brzo, posebno u zemljama koje već zaostaju.
GLOBSEC je nevladina organizacija posvećena jačanju sigurnosti, prosperiteta i održivosti u Evropi i svetu; organizuje „GLOBSEC Forum“, jednu od vodećih globalnih konferencija o sigurnosti, kao i GLOBSEC godišnji „GLOBSEC Tatra Summit“, konferenciju koja pruža priliku stručnjacima da razgovaraju o ekonomskoj budućnosti Evrope.
e2 portal (globsec)