U nedelji kada je Evropska unija (EU) otkrila nove planove za smanjenje plastike i ambalažnog otpada, u Urugvaju je održan petodnevni sastanak vlada zemalja iz celog sveta za spašavanje okeana i mora od plastike, gde su pokrenuti pregovori o istorijskom globalnom sporazumu za okončanje zagađenja plastikom.
Iako postoji široka saglasnost da je plastika problem, uočene su i podele o tome kako se nositi s tim problemom, pišu svetski mediji.
Rešenje za globalni problem
Pregovori o prvom globalnom sporazumu o okončanju zagađenja plastikom započeli su ove nedelje u Urugvaju, na sastanku predstavnika preko 150 zemalja koje su još uvek podeljene oko toga koliko bi sporazum trebalo da bude ambiciozan, ukazuje Tajms (The Times).
Vlade su se složile da utvrde okvire sporazuma do 2024. godine, ističe londonski list i dodaje da je cilj da se okonča problem plastičnog otpada koji preti morskim pticama, ribama i kitovima, te ljudskom zdravlju kada se baca i spaljuje na kopno.
Mnogi stručnjaci su mišljenja da bi pristup u stilu Pariskog sporazuma bio veći rizik jer dosadašnje politike u vezi s globalnim problemom zagađenja plastikom nisu funkcionisale, ističe list i dodaje da su do sada mnoge zemlje, kada bi jednostrano delovale na rešavanje problema zagađenja plastikom, obično problem premeštale na drugo mesto.
Tajms takođe navodi primer Velike Britanije koja veliki deo izvoza plastičnog otpada prebacuje u Tursku, gde otpad biva spaljen ili bačen pored puteva.
Planovi EU
Dok se u Urugvaju raspravljalo o globalnom rešavanju problema zagađenja plastikom, izvršna vlast EU objavila je u sredu, 30. novembra, nact propisa s ciljem suzbijanja ogromnih količina plastičnog otpada u Evropi i radi smanjenja emisije ugljenik-dioksida, piše Blumberg (Bloomberg).
Mere koje je objavila Evropska komisija (EK) nastoje da smanje ambalažni otpad za pet odsto u odnosu na nivo iz 2018. do kraja ove decenije i 15 odsto do kraja sledeće. „Ako ne promenimo trenutne trendove, količina plastičnog otpada mogla bi se povećati za 46 odsto do 2030. godine“, rekao je Virginijus Sinkevicius, komesar EU za životnu sredinu.
Pet odsto može izgledati malo, međutim, ukazuje Blumberg, količina otpada i štetne emisije, rastu kako e-trgovina postaje sve zastupljenija i kompanije traže inovativne načine da prodaju svoje proizvode.
Pravila bi, napisao je Blumberg, mogla imati negativne efekte na globalnom nivou, odnosno posledice za industrije u rasponu od proizvodnje hrane preko potrošačke elektronike do hemijske proizvodnje. U EU se oko 40 odsto plastike i polovina papira koristi u ambalaži, a dizajn često otežava ponovnu upotrebu ili recikliranje.
Predlozi EK će se verovatno suočiti sa nekim protivljenjem industrije ambalaže i njenih kupaca, koji će, napisao je Blumberg, možda morati da plati više za postavljanje sistema za reciklažu ili pronalaženje alternativnih materijala.
E2 portal (Slobodna Evropa)
