U narednoj deceniji globalna potražnja za obnovljivim vodonikom i vodonikom sa niskim sadržajem ugljenika mogla bi porasti za 50%, prema novom izveštaju Saveta za vodonik (Hydrogen Council).
Kao rezultat toga, koalicija izvršnih direktora Saveta za vodonik poziva svetske lidere da pokažu usklađene napore i da materijalizuju najavljene planove za vodonik širom sveta, kako bi se svet doveo na pravi put sa klimatskim ciljevima.
Idući ruku pod ruku sa elektrifikacijom, razvoj vodonične ekonomije je od vitalnog značaja za omogućavanje duboke dekarbonizacije širom sveta na isplativ i efikasan način.
Ovo će omogućiti zemljama da ispune svoje klimatske ciljeve, podstaknu zeleni rast i stvore održiva radna mesta, saopštio je Savet za vodonik.
Da bi podstakao potrebnu hrabru akciju, Savet za vodonik iznosi nove, sveobuhvatne podatke o potencijalu vodonika za smanjenje ugljenika, zajedno sa kompletom instrumenata i mera spremnim za upotrebu za kreiranje okvira politike za obnovljivi i niskougljenični vodonik.
Vodonik može da ima važnu ulogu u cilju neto-nula
Izveštaj Saveta za vodonik, koji se odnosi na cilj neto-nula pokazuje da vodonik može da obezbedi najjeftinije rešenje za dekarbonizaciju za više od petine konačne potražnje za energijom do sredine veka. Da može da doprinese kumulativnom smanjenju CO2 od 80 Gt. Stoga je suštinsko rešenje za dostizanje cilja, prihvatljivog klimatskog scenarija sa povećanjem temperature od 1,5°C.
Do 2030. godine ovo bi se pretvorilo u godišnje smanjenje emisija CO2, koje je ekvivalentno ukupnoj količini CO2 koju emituju Ujedinjeno Kraljevstvo, Francuska i Belgija zajedno.
Međutim, ovaj važan korak sada zahteva značajno povećanje proizvodnje, infrastrukture i krajnje upotrebe.
Prema savetu, industrija je izgradila čvrstu osnovu sa više od 520 velikih projekata i 90+ GW proizvodnih kapaciteta elektrolizera najavljenih širom sveta, što je ekvivalentno iznosu od 160 milijardi dolara (138 milijardi evra) direktnih investicija.
Međutim, bliža javno-privatna saradnja je kritična za povećanje investicija. Potrebno je četvorostruko povećanje do 2030. da bi se svet doveo do neto nule.
Samo upućivanjem investicija i finansijskom podrškom u ovoj deceniji možemo povećati vodonik do nivoa potrebnog za postizanje globalnih klimatskih ciljeva do 2050. godine, uz istovremeno smanjenje troškova, saopštio je savet.
Objavljen u tandemu sa izveštajem Saveta, Set alata za niske emisije ugljenika i obnovljivog vodonika, predstavlja sveobuhvatnu procenu desetina mera politike vodonika primenjenih u različitim segmentima lanca vrednosti u različitim fazama zrelosti tržišta.
On pokazuje kako skup efikasnih politika i regulatornih mera može obezbediti neophodnu vidljivost investitorima kratkoročno i srednjoročno, kao i dugoročno, pomažući da se smanji rizik projekta, čime se smanjuju troškovi vodonika, podstičući usvajanje i stimulisanje prekogranična trgovina vodonikom.
Takođe baca svetlo na potrebu da se u dizajnu politike uračunaju društvene vrednosti i koristi povezane sa razvojem ekonomije vodonika kako bi se doprinelo ostvarivanju ciljeva održivog razvoja UN.
Potrebni su agresivniji napori i veća ulaganja
Kopredsedavajući Saveta za vodonik i izvršni direktor kompanije Air Likvid (Air Likuide) Benoa Potier rekao je: „Globalno zagrevanje je ključni izazov našeg vremena. Vodonik je sada široko prepoznat kao ključni element uspešne energetske tranzicije”.
Da bi se ubrzale, vlade i industrija moraju da sinhronizuju napore, da materijalizuju svoj potencijal, kako bi zaista ispunili ciljeve neto-nule.
Podaci i smernice koje je danas objavio Savet za vodonik su kritični u kontekstu COP26.
„Ovo je poziv na akciju donosiocima odluka i industriji da udruže snage i realizuju planiranu aktivnost, kako bi tranziciju postavili za uspeh”, rekao je Likuide.
Kopredsedavajući Saveta za vodonik i predsednik i izvršni direktor kompanije Kamins Tom Linebarger (Cummins Tom Linebarger) rekao je: „Vodonik može omogućiti isplativu dekarbonizaciju privreda širom sveta”.
Postoji jasan zamah u investicijama u vodonik. Ali, kako je rekao, transformacija takve veličine zahteva mobilizaciju javnih i privatnih resursa bez presedana, kroz snažna partnerstva i podršku politike.
„Radujemo se saradnji sa vladama na vodoniku u korist naših zajedničkih klimatskih ciljeva”, rekao je Linebarger.
Izvršni direktor Saveta za vodonik Deril Vilson je dodao da, „jednostavno rečeno – nema klimatskog rešenja bez vodonika”.
Iz prošlih iskustava sa tehnologijama kao što su vetar i solarna energija poznato je da investicije unapred i podrška politikama u ranoj fazi razvoja tržišta mogu brzo smanjiti troškove, omogućavajući primenu brzinom i obimom.
„Naši novi izveštaji ne samo da definišu kako vodonik može da preraste u rešenje za čitavu ekonomiju do 2050. godine, već nude i praktične preporuke o tome kako da se to postigne: povećanjem investicija u narednoj deceniji, podržano efikasnim dizajnom politike”, rekao je Vilson.
E2 portal (Renews)
