Energetskoj zajednici, Srbija podnosi godišnji izveštaj o unapređenju energetske efikasnosti jer su zahtevi Unije u toj oblasti sve oštriji. Do sada je dosta urađeno na energetskoj obnovi javnih objekata i ustanova. Ove godine u budžetskom fondu za te namene je tri puta više novca nego lane i u toku je novi poziv lokalnim samoupravama da konkurišu sa projektima. Građani za te poslove nisu imali podršku, ali do kraja godine na nju će moći da računaju jer Vlada najavljuje formiranje nezavisnog Fonda energetske efikasnosti.
U domaćinstvima koja su zamenila samo zastarelu stolariju ili stavila izolaciju na zidove već se živi konfornije, a energija se štedi.
Neki od anketiranih građana kažu za RTS da su se sa promenom stolarije smanjili i računi za struju, za 25-30 odsto. Oni koji žive u zgradi, međutim, pričaju da izolaciju nisu menjali, jer je u stambenoj zgradi to malo teže učiniti. Ovo će biti lakše formiranjem nezavisnog Fonda energetske efikasnosti, jer će isključivo pomagati građane u tom poslu.
– On je zamišljen da funkcioniše kao revolving fond, da se delimično sredstva daju nepovratno ka građanima, a delimično da građani to vraćaju dugoročnim kreditima koji će posle biti ponovo baza za punjenje tog Fonda – objašnjava Miloš Banjac, pomoćnik ministra energetike.
Koliko je zgrada energetski efikasna dokazuje se energetskim pasošem, a svi će u elektronskoj formi morati da budu u Centralnom registru Ministarstva građevina.
– Novina koju Ministarstvo uvodi jeste da se u metodologiju za proračun energetske efikasnosti uvedu i nove energije, sem grejanja koja je uvedena 2012. godine. Dakle, da uvedemo i potrebnu energiju za zagrevanje tople vode, za ventilaciju za sve one druge energije koje koristimo u stanovanju u jednoj zgradi što upravo radimo kroz Izmenu pravilnika u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj – navodi Jovanka Atanacković, pomoćnica ministarke građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
Energetski pasoš je deo tehničke dokumentacije bez kojeg novoizgrađeni objekat ne može dobiti upotrebnu dozvolu.
Jovanka Atanacković ističe da je za to nadležan građevinski inspektor da utvrdi takvo stanje na terenu i da na raspolaganju ima čak i zabranu korišćenja takve zgrade.
Inače, i na našem tržištu zakon zabranjuje prodaju energetski neefikasnih građevinskih materijala i opreme. A opštine sa više od 20 hiljada stanovnika moraju da imaju energetskog menadžera koji savetuje o merama energetske efikasnosti. Od 79 takvih opština, imenovala ih je 41-jedna.
Novac iz Fonda, ipak, ne mogu da koriste sve opštine.
– Sredstva Budžetskog fonda ne mogu da koriste opštine koje nemaju imenovanog energetskog menadžera – tvrdi Miloš Banjac.
U Evropskoj uniji već 2020. novoizgrađene zgrade treba da imaju nultu potrošnju energije – znači moraju biti energetski samoodržive, koristiti obnovljive izvore i čak kišnicu pretvarati u pijaću vodu.
E2 portal (RTS)
