Zbog globalnog rasta temperature i sve češćih i dužih toplotnih talasa klima uređaji su umesto luksuzne robe postali neophodnost u mnogim delovima Evrope, koja već dugo ima skeptičan stav prema sistemima za hlađenje koji previše troše struju i zagađuju sredinu.
Evropljani s prezirom gledaju na previše rashlađenje zgrade u SAD, u kojima vam je tokom dužih sastanaka poteban džemper čak i u jeku leta.
Nasuprot tome, organizatori događaja u Evropi vam mogu ponuditi lepeze ako vam je toplo, kupci mogu očekivati da se znoje u nedovoljno rashlađenim prodavnicama, a gosti u restoranima obično sede u baštama da bi izbegli zagušljive restorane, koji su retko klimatizovani.
Zatvaranje radnji na nekoliko sati posle ručka i popodnevni odmor, takozvani ripozo ili sijesta, jedan su od načina na koji se Italijani i Španci nose sa vrućinama. Oni takođe u avgustu uglavnom potpuno zatvaraju preduzeća i odlaze na odmor.
Mediteranski povetarac na koji su Italijani nekad mogli da računaju da spusti temperature tokom noći, sada donosi samo povremene olakšanje. Mnogi Rimljani i dalje nemaju klima uređaje kod kuće. U slučaju većih vrućina, uključuju ventilatore, ali to počinje da se menja.
U Italiji je prodaja klima uređaja porasla sa 865.000 godišnje 2012. na 1,92 miliona 2022, uglavnom za preduzeća i nestambene prostore. U pitanju su uglavnom toplotne vazdušne pumpe sa „split“ sistemima, koje zimi mogu da se koriste za grejanje.
U Francuskoj se prodaje milion klima uređaja godišnje. Klimatizacija je u toj zemlji bila retkost sve do 2003. kada je u toplotnom talasu stradalo hiljade ljudi, uglavnom starijih, ali ni danas većina kuća i stanova, pa čak ni mnogi restorani nemaju klima uređaje.
Meteorolozi francuske meteorološke službe upozorili su ovog leta da ako se broj klima uređaja u Parizu udvostruči do 2030, temperature u gradu će porasti za dva stepena zbog toplote koju oslobađaju pumpe.
Uprkos zabrinutosti za energetske troškove, sve je više klima uređaja u Španiji, zemlji koja je preferirala ventilatore i roletne. Prema istraživanju Univerziteta Ka Foskari, polovina španskih domaćinstava će biti klimatizovana do 2040, u odnosu na samo 5% 1990. godine.
Iako klima uređaja ima sve više u evropskim preduzećima i domovima, mnogi Evroljani se i dalje opiru zbog troškova za struju, zabrinutosti zbog uticaja na životnu sredinu, kao i zbog mogućeg štetnog uticaja na zdravlje, kao što su prehlade ili ukočen vrat.
Sistemi za hlađenje su i dalje retki u nordijskim zemljama, pa čak i Nemačkoj, gde temperature mogu duži period da budu iznad 30 stepeni.
Čak i u zemljama sa umerenim klimama može da bude pređen prag nelagodnosti ako rast temperature bude veći od 1,5 stepeni, prema novoj studiji Univerziteta u Kembridžu. U tom slučaju bi se stanovnici severne Evrope, uključujući Norvešku, Finsku, Veliku Britaniju i Švajcarsku, suočili s najvećim relativnim rastom tokom neprijatno toplih dana.
Nikol Miranda, jedan od autora studije, upozorava da ako svi pribegnu ugradnji klima uređaja, onda će nastati drugi problem, zbog velike potrošnje energije i emisije ugljen-dioksida.
Gradovi, koji više ne mogu ni noću da se rashlade, treba prema njenom mišljenju da razmotre manje intenzivna rešenja, kao na primer da se zgrade zaklone od sunca ili ugradnja rashladnih vodenih tela. Ona se takođe zalaže za rashlađivanje pojedinaca umesto prostora, na primer korišćenjem visokotehnoloških materijala koji efikasnije raspršuju telesnu toplotu.
E2 portal (Beta)
