Evropa je prošle godine instalirala 19 GW novih kapaciteta energije vetra, od čega je 27 zemalja članica EU izgradilo vetroparkove ukupne snage 16 GW. To je rekord, ali i dalje značajno manje u odnosu na potreban kapacitet da bi se ispunili klimatski i energetski ciljevi za 2030. godinu, upozorava novi izveštaj organizacije WindEurope „Energija vetra u Evropi: Statistika za 2022. i izgledi za 2023-2027“.
Od svih novih instalacija 87% (16,7 GW) odlazi na vetroelektrane na kopnu. Najviše ovih elektrana izgradile su Švedska, Finska i Nemačka. Skoro polovinu vetroelektrana na moru izgradila je Velika Britanija, dok je Francuska dobila prvi veliki vetropark na moru.
Evropa sada ima 255 GW kapaciteta u energiji vetra. WindEurope očekuje da u periodu 2023-2027 Evropa instalira 129 GW novih vetroparkova (od toga bi 27 zemalja članica EU trebalo da izgrade 98 GW). Tri četvrtine novih kapaciteta biće na kopnu.
– Očekujemo da EU u proseku gradi 20 GW novih vetroparkova godišnje u periodu 2023-2027. Da bi se dostigli klimatski ciljevi za 2030. trebalo bi da bude više od 30 GW novih kapaciteta vetra godišnje – navodi WindEurope.
Uprkos izazovnom ekonomskom okruženju i teškoćama u lancima snabdevanja, 2022. je rekordna godina kad su u pitanju novi vetroparkovi. Zabeleženo je i povećanje od 4% u odnosu na 2021. ali kako navodi WindEurope, nije ostvaren realističan scenario da se poveća broj novoizgrađenih vetroelektrana za 12% u odnosu na 2021.
Tražnja za energijom vetra u EU-27 i Velikoj Britaniji dostigla je prošle godine rekordnih 17%, što je povećanje od 2% u odnosu na 2021. godinu. Zahvaljujući dobrim vremenskim uslovima, posebno u severnoj Evropi, kao i novim vetroparkovima pre svega u Švedskoj i Finskoj, proizvodnja je veća za 9% u odnosu na 2021. godinu.
E2 portal (eKapija)
