Organizacija WindEurope objavila je izveštaj o novim instalisanim vetroelektranama u Evropi, kao i analizu razvoja evropskog tržišta, prema kojoj bi Evropa do 2025. trebalo da dobije nove vetrogeneratore instalisane snage od ukupno 105 GW.
– Očekujemo da će Evropa instalirati 105 GW novih vetroparkova do 2025. godine, a više od 70% ovoga biće kopneni vetar (onshore) – navodi se u izveštaju u čijoj je pripremi učestvovalo i Udruženje Obnovljivi izvori energije Srbije.
U izveštaju, međutim, napominju da ako se vlade ne pozabave problemima sa energetskim dozvolama i ne uspostave efikasne strategije za ponovno osnaživanje vetro-energije, kao i ako ne primene nove mere slobodnog kretanja roba i ljudi usled pandemije, onda će Evropa instalirati manje od 80 GW tokom ovog perioda.
U izveštaju se navode očekivanja da će Velika Britanija instalirati najviše energije vetra do 2025. i to 18 GW, većinom u moru.
Nemačka bi trebalo da ostvari sličan rezultat, s tim što će većina vetroelektrana biti na kopnu. Navodi se i da će, posle pomenutih zemalja, Francuska, Švedska i Holandija, dati najveći doprinos.
– Očekujemo da će Nemačka instalirati 16 GW, većinom na kopnu (13 GW), Francuska 12 GW, Švedska 7 GW, dok će Holandija obezbediti 6 GW energije – predviđanja su WindEurope-a.
Dodaje se i da bi oko 9,4 GW bi moglo biti ukinuto u narednih pet godina.
– Očekujemo da će samo 2,4 GW od ovoga biti zamenjeno iz starih elektrana. Preostalih 7 GW će biti u potpunosti isključeno iz sistema – navodi se u izveštaju
Vetroelektrane u 2020.
U 2020. godini snaga novih postrojenja za dobijanje energije iz snage vetra u Evropi iznosila je samo 14,7 GW, a zemlje EU su od toga instalirale 10,5 GW.
– To je 6% manje nego u 2019. – navodi se u izveštaju.
Kao razlog za ovo umanjenje, navodi se kašnjenje u puštanju u rad vetroelektrana usled poremećaja lanca snabdevanja povezanih sa koronavirusom i sa ograničenjem kretanja ljudi i robe.
Evropski vetroparkovi, navodi se, proizveli su 458 TVh električne energije u 2020. i pokrili 16% potreba za električnom energijom u Evropskoj uniji, plus Velika Britanija.
Inače, Evropa sada koristi 220 GW snage vetra. Holandija je tokom 2020. instalirala najveće kapacitete (1.98 GW) u svom priobalnom delu, a Norveška je izgradila najviše vetroelektrana na kopnu (1.5 GW).
Izveštaj navodi da ni Španija (1.4 GW) i Francuska (1.3 GW) ne zaostaju mnogo, dok je u Nemačkoj rezultat (1.4 GW) bio najniži još od 2010. godine.
– 65% snage svih vetroelektrana u Evropi se nalazi u pet zemalja: Nemačkoj (63 GW), Španiji (27 GW), Velikoj Britaniji (24 GW), Francuskoj (18 GW) i Italiji (11 GW). Slede Švedska, Turska i Holandija sa 10 GW, 9 GW, odnosno 7 GW.
Ukupna snaga svih vetroelektrana u Srbiji je 398 MW.
E2 portal (eKapija)
