Evropska unija neće zabraniti travnjake od veštačke trave, barem ne još, ali Evropska agencija za hemikalije (ECHA) traži alternative. Veštačka trava je veliki izvor mikroplastike, koja je pak veliki zagađivač životne sredine.
„Komisija ne sprema takav predlog“, rekla je portparolka EK Nataša Berto demantujući pisanje medija da Evropska komisija planira da zabrani veštačku travu.
„Ono što radimo i što ćemo nastaviti jeste da tražimo najbolji način da odgovorimo na ekološki i zdravstveni uticaj mikroplastike i ohrabrimo razvoj održivih alternativa“, rekla je Berto, a preneo briselski EURACTIV.
Mikroplastikom se nazivaju veoma mali delovi plastike proizvedeni nenamerno, u proizvodnji velikih komada, npr. sintetičkog tekstila, ili namerno, u proizvodnji za određenu svrhu, kao u slučaju materijala za veštačku travu.
Mikroplastika je izvor zagađenja i jednom kada dospe u tlo može na kraju da završi i u hrani. Parcele veštačke trave „značajan su izvor mikroplastike za prirodnu sredinu“, izmedju 18.000 i 72.000 tona godišnje.
Prema ECHA, sirovine koje se koriste za proizvodnju veštačke trave – mali komadi istrošenih guma – potpadaju pod definiciju „namerno dodate mikroplastike“.
Mada se veštačka trava koja se koristi na sportskim terenima smatra ekološki dobrom alternativom za travu jer se uglavnom pravi od reciklirane plastike i omogućava smanjenje potrošnje vode na terenima, njen ekološki uticaj takođe je značajan.
Posle istrage pokrenute 2018. godine, ECHA je odlučila da predloži da se na nivou EU ograniči upotreba namerno dodate mikroplastike sa ciljem da izbegne gomilanje 400.000 tona mikroplastike za 20 godina.
Ako se o restriktivnim merama postigne dogovor, biće pogođena proizvodnja veštačke trave. Međutim, „ni ECHA ni Evropska komisija ne predlažu prekid proizvodnje veštačke trave“, razjasnilo je to telo EU.
ECHA je pokrenula javnu raspravu o društveno-ekonomskom uticaju postepenog prestanka punjenja materijala mikroplastikom, kao i o potrebi korišćenja alternativnih materijala na postojećim travnjacima, „poput plute, kokosovih vlakana, jezgra masline“.
Evropska komisija 2016. je tražila od ECHA da analizira potencijalni rizik po zdravlje od plastične trave jer materijal od koga se pravi često sadrži opasne supstance.
ECHA je zaključila da postoji „veoma mala zabrinutost zbog izloženosti“ jer je koncentracija opasnih materijala veoma „zanemarljiva“ i ispod limita koji je utvrdila EU.
Međutim, holandski Nacionalni institut za javno zdravlje i životnu sredinu i ECHA predložili su potencijalna ograničenja za osam policikličkih aromatičnih ugljovodonika. Njih ima u granulama koje se koriste za sintetičke travnjake.
E2 portal (Beta)
