Nuklearna energija se vraća na energetsku scenu Evropske unije, nakon tri godine intenzivnih pregovora, čime se ova vrsta energije zvanično pridružila listi „prelaznih“ energija u zelenoj taksonomiji EU od 1. januara 2023.
Nakon glasanja kojim se potvrdio stav Evropskog parlamenta o tom pitanju u julu 2022. godine, kopredsedavajuća grupe Ujedinjene levice, Manon Obri, izjavila je da je ova odluka „smislena za buduće rokove i glasanje o klimatskim pitanjima“.
U Francuskoj, a posebno u zemljama istočne EU, nuklearna energija se sve više posmatra kao održivo rešenje za postizanje karbonske neutralnosti do 2050. godine.
Obnovljivi izvori energije na nivou EU
Ipak, razvoj obnovljivih izvora energije ostaje glavni prioritet na nivou EU.
18. maja 2022. Evropska komisija je predložila povećanje cilja EU za obnovljivu energiju na 45% do 2030. godine, što je kasnije, u septembru, odobrio Evropski parlament.
Francuska je u Savetu zauzela prilično neobičan stav, podržavajući cilj od 45%, ali samo ako se zemljama sa niskougljeničnim električnim miksom – što je šifra za nuklearnu energiju – odobri niži cilj.
Ideja je odbijena, a cilj je posledično snižen na 42,5% tokom političkog sporazuma postignutog sa Evropskim parlamentom o trećoj reviziji Direktive o obnovljivoj energiji (RED III).
Vodonik dobijen iz nuklearne energije
Ovaj novootkriveni uticaj pronuklearnih zemalja takođe se ogledao u diskusijama o vodoniku sa niskim sadržajem ugljenika, koje su dobile neočekivanu političku dimenziju.
Od septembra 2022. godine, francuska ministarka energetike Agnes Panije-Runašer pojavila se u ofanzivi.
U pismu koje je otkrio EURACTIV Francuska, Panije-Runašer je pozvala Evropsku komisiju da prizna doprinos nuklearnog vodonika u ciljevima navedenim u RED III. Za Pariz, cilj je bio da se spreči da ciljevi obnovljivog vodonika ugroze proizvodnju vodonika sa niskim sadržajem ugljenika iz nuklearnih izvora.
Krajem marta 2023. godine, nakon višemesečnih pregovora između zemalja EU i unutar Evropskog parlamenta, politički sporazum o RED III prihvatio je i obnovljivi i niskougljenični vodonik.
Ali, iako je ovo izgledalo kao pobeda Francuske, uslovi koji su nametnuti da bi vodonik dobijen iz nuklearne energije doprineo postizanju ciljeva EU, bili su toliko strogi da su bili praktično nedostižni.
Posle mesec i po dana oklevanja, Pariz je u poslednjem trenutku blokirao konačno usvajanje RED III, zakazano za sredinu maja, jer sporazum nije dao dovoljne garancije u vezi sa vodonikom dobijenim iz nuklearne elektrane – iako odluka o blokiranju usvajanja direktive nije išla na ruku svima u francuskom taboru.
Francuska je 16. juna konačno dobila zvaničnu deklaraciju Evropske komisije u kojoj se priznaje uloga nuklearne energije u postizanju ciljeva dekarbonizacije privrede EU – što je posledica intenzivnih godina lobiranja, potpomognutih francuskim uspostavljanjem pronuklearnog saveza sa 14 zemalja EU i (eventualno) još nekih.
„Nuklearni savez“
Na rubu neformalnog energetskog saveta EU u Stokholmu krajem februara, Francuska je okupila 10 drugih zemalja članica EU oko novog koncepta: sastanka za odbranu interesa nuklearne energije u EU. Ista grupa se sastala u Briselu krajem marta, a pridružile su im se Belgija i Italija kao posmatrači.
Iako je sastanak pokrenuo zemlje koje su se zalagale protiv nuklearne energije, formirajući rivalsku grupu pod nazivom „Prijatelji obnovljivih izvora energije“, to nije zaustavilo misiju Francuske – Panije-Runašer je ponovo sazvao grupu u Parizu sredinom maja, kojoj su se pridružile još tri zemlje EU i Velika Britanija. Zajedno su se dogovorili da izgrade „30 do 45 novih velikih reaktora“ i malih modularnih reaktora poznatih kao SMR.
Komesarka EU za energetiku Kadri Simson, koja je prisustvovala sastanku, zamoljena je da podrži razvoj „zajedničkih inicijativa“ za realizaciju ovih projekata.
Grupa se ponovo sastala u Valjadolidu sredinom jula. Sastanak je rezultirao novom deklaracijom, pozivajući Evropsku komisiju da ravnopravno tretira nuklearne i obnovljive izvore energije prilikom predstavljanja budućih predloga zakona o klimi.
Zakon o neto nultoj industriji
Međutim, u međuvremenu su se u Briselu otvorila još dva fronta. Prvi se odnosi na predlog Zakona o neto nultoj industriji (NZIA), koji je Komisija predstavila sredinom marta, u kojem se navodi lista preferiranih tehnologija za razvoj industrije sa niskim sadržajem ugljenika u celoj Uniji.
U početku, nuklearna energija nije bila uključena na listu takozvanih „strateških“ tehnologija poput vetra, sunca ili elektrolizera, koje ispunjavaju uslove za regulatorne pogodnosti prema NZIA, uključujući 40% za proizvodnju na evropskom tlu.
Sredinom jula, nakon lobiranja mnogih poslanika iz celog političkog spektra (socijalisti, centristi i konzervativci), izvestilac o uredbi NZIA u Evropskom parlamentu ponudio je nuklearnoj energiji podjednak tretman koji imaju i druge tehnologije.
Za sada, izveštaj nemačkog konzervativnog poslanika Kristijana Elera (EPP) još nije izglasan, a zemlje članice EU još nisu dale svoje mišljenje. Neke zemlje se mogu protiviti Elerovim zaključcima, kao što je Nemačka, koja nerado prihvata finansiranje nuklearne energije iz fondova EU.
Reforma tržišta električne energije EU
Drugi tekst o kome se pregovara tiče se reforme tržišta električne energije EU, o kojoj se očekuje dogovor do kraja godine.
Bez očiglednih problema, finansiranje budućih nuklearnih kapaciteta moglo bi imati koristi od mehanizama finansiranja o kojima se trenutno pregovara prema reformisanim pravilima tržišta električne energije.
Ali Francuska takođe želi da ovaj mehanizam pokrije postojeću imovinu, što je potez kojem se odupiru mnoge druge zemlje, uključujući i neke u „nuklearnoj alijansi“, rekavši da bi to prekršilo pravila konkurencije EU.
Za menadžment EDF-a, rešenje nije optimalno. Vodeća energetska i nuklearna kompanija u Evropi mora biti u mogućnosti da investira u sredstva koja se generišu njenom prodajom, rekao je izvršni direktor.
Kancelarija Panije-Runašer saopštila je EURACTIV-u da je spremna da pregovara o uslovima „kompatibilnim sa pravilima unutrašnjeg tržišta i proporcionalnim ekonomskim, klimatskim i energetskim interesima EU“.
Šta očekivati u 2024.
Iako nema sumnje da će predstojeći razgovori biti teški, u kabinetu francuske ministarke smatraju da „sve što je dogovoreno neće biti ponovljeno u budućim ciljevima za 2040. i 2050. godinu“.
I dok je sadašnja Evropska komisija priznala doprinos nuklearne energije dekarbonizaciji, izbori za EU 2024. mogli bi da promene karte u Briselu. Do tada, možda se zadaci komesara za energetiku više neće odnositi na „dalju nuklearnu razgradnju“, kao što je još uvek slučaj.
Istovremeno, u Holandiji sada postoji konsenzus o nuklearnoj energiji, dok Švedska, koja je bila neutralna u prvoj polovini 2023. godine, otvoreno brani oživljavanje nuklearne energije, rekao je francuski zvaničnik blizak ovom pitanju.
Zbog toga je „procena za period 2022-2023 odlična“, saopštila je kancelarija Panije-Runašer za EURACTIV.
E2 portal (Euractiv)
