Pregovarači iz Evropskog saveta i Parlamenta u četvrtak su postigli privremeni dogovor da do kraja ove decenije uspostave energetski sistem u okviru Evropske unije koji će 42,5 odsto elektične energije dobijati iz obnovljivih izvora energije kao što su vetar i solarna energija, rekao je poslanik EU Markus Piper preko Tvitera.
Markus Piper je ovaj sporazum opisao kao „dobar dan za energetsku tranziciju Evrope“, piše CNBC.
Rečeno je da sporazum uključuje dodatnih 2,5% „indikativne dopune“ kako bi se omogućilo Evropskoj uniji da dostigne 45% obnovljivih izvora u energetskom miksu. Novi dogovor je predviđen da zameni trenutni cilj od 32% udela obnovljive energije do 2030. godine, koji je na snazi od decembra 2018.
Predlog sada moraju da odobre predstavnici zemalja članica EU u Savetu, a zatim u Parlamentu.
„Fit for 55”
Predstavnici EU su rekli da evropski blok ima cilj da do 2050. dostigne neto-nulu što je predstavljeno kao dugoročni plan. Srednjeročno, EU želi da se neto emisije gasova staklene bašte smanje za najmanje 55% do 2030. godine, što EU naziva svojim planom „Fit for 55”.
Paket „Fit for 55“ je prvi put predstavljen u julu 2021. godine i nastoji da uskladi zakonodavni okvir EU o klimi i energetici sa ciljem klimatske neutralnosti do 2050. godine.
Rat u Ukrajin, koji je počeo prošle godine u februaru, u kombinaciji sa energetskom krizom koja je usledila, suštinski su promenili energetski pejzaž regiona poslednjih meseci. Poslanici Evrospkog bloka bili su pod pritiskom da nastave svoje klimatske ciljeve u regionu u skladu sa ovom novom realnošću.
EU je obećala da će naći potpunu zamenu za ruska fosilna goriva do 2027. kao odgovor Ruske vojne opearacije u Ukrajini.
Istraživanje koje je krajem februara objavio nezavisni energetski istraživački centar Ember pokazalo je da je predviđena stopa ugradnje takozvanih tehnologija čiste energije u EU bila na pravom putu da nadmaši očekivanja njenog paketa „Fit for 55“.
Analitičari Embera upozorili su da je EU u opasnosti da „ubije zamah“ svoje energetske tranzicije držeći se niskog cilja.
Sagorevanje fosilnih goriva kao što su ugalj, nafta i gas su glavni pokretači klimatske krize.
E2 portal (Energija Balkana)
