„ESCO finansiranje“ je vrsta finansijskog aranžmana koji koristi energetske performanse zgrade ili objekta kao kolateral za osiguranje kredita. Kredit se koristi za finansiranje potrebnih energetski efikasnih nadogradnji, kao što je povećanje izolacije, zamena starih prozora i vrata ili poboljšanje sistema grejanja, ventilacije i klimatizacije. Uštede koje proizilaze iz ovih energetskih nadogradnji koriste se za otplatu kredita, što rezultira neto nultim troškom za vlasnika.
ESCO (Energy Service Company) je specijalizovana firma koja pruža sveobuhvatna rešenja energetske efikasnosti, uključujući energetske preglede, dizajn, implementaciju i praćenje mera za uštedu energije. ESCO nude ugovore zasnovane na učinku, garantujući uštedu energije i smanjenje troškova za svoje klijente.
ESCO finansiranje je dobar način za mnoga preduzeća i institucije da postanu energetski efikasniji bez prethodnog troška kupovine opreme. S obzirom da se kredit otplaćuje kroz uštedu energije, to može biti i atraktivna opcija za organizacije koje imaju ograničen pristup kapitalu. Takođe omogućava biznisu da koristi svoje resurse za druge prioritete.
Ulaganje u nadogradnju energetske efikasnosti ne samo da štedi novac, već i poboljšava udobnost i zdravlje stanara odnosno korisnika objekata, dok istovremeno smanjuje uticaj na okolinu (nadogradnje se mogu kvalifikovati za poreske olakšice i druge podsticaje).
ESCO finansiranje postaje sve popularnije (U Srbiji 2013. donošen Zakon o efikasnom korišćenju energije) jer vlasnici objekata i zgrada traže načine da poboljšaju upotrebu energije i smanje operativne troškove.
40% je udeo sektora zgradarstva u potrošnji finalne energije, a 48% ušteda energije može se ostvariti prilikom energetske rehabilitacije zgrada, koje koristi javni sektor.
Najčešći ESCO model finansiranja je sporazum o zajedničkoj štednji. Ovo uključuje ESCO dizajniranje, instaliranje i upravljanje nadogradnjom energetske efikasnosti, a zatim deljenje uštede sa vlasnikom objekta. Uštede se obično dele na 10 do 12 godina, nakon čega vlasnik objekta preuzima potpunu kontrolu nad opremom i poticajima.
Dostupni su i drugi ESCO modeli finansiranja, kao što je finansiranje zasnovano na učinku, što podrazumeva da se ESCO-u isplati deo uštede od energetske efikasnosti u zamenu za instaliranje i upravljanje opremom i pružanje usluga praćenja i održavanja.
ESCO-i mogu da svojim klijentima ponude sisteme i rešenja energetske efikasnosti uključujući:
- Solare
- Nadogradnju sistema upravljanja zgradom
- LED rasvetu i kontrole
- Infrastrukturu za električna vozila, biometan i vodonik
- Kotlovu na biomasu
- Kombinovanu toplotnu i električnu energija
Zgradarstvo i „ESCO“
U Srbiji je u većini javnih objekata energetska infrastruktura neretko stara i po 40 godina. Prema podacima Svetske banke, zemlje Zapadnog Balkana, pa i Srbija, troše 3 puta više energije nego zemlje EU.
Kragujevac je jedan od 15 gradova u kojima se, u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD), u 2024., realizuje ESCO projekat vredan 64,5 miliona evra, u okviru koga će se energetski sanirati stambene zgrade koje će nakon toga preći na naplatu grejanja po utrošku. Projektom je predviđeno da država finansira izradu svih potrebnih studija i elaborata, kao i 50 odsto vrednosti investicije, dok će ostatak građani plaćati kroz račune za grejanje u periodu od osam do jedanaest godina. Profesionalni upravnici su ti od kojih se očekuje da znanja stečena na obukama sada prenose na vlasnike stanova, posebno u delu njihove motivacije za energetsko saniranje stambenih zgrada.
Javni sektor i JPP
Obveznici sistema energetskog menadžmenta iz javnog sektora u obavezi su da uštede jedan odsto potrošnje primarne energije godišnje.
Recimo, u sektoru komunalnih delatnosti trenutno se kroz vid saradnje privatnog i javnog sektora (JPP) podiže energetska efikasnost javne rasvete – zamenom starih novim LED sijalicama, a u osnovnim i srednjim školama umesto kotlova na lož-ulje ugrađuju se oni koji kao energent troše biomasu.
Model javno–privatnog partnerstva (JPP) nije toliko u upotrebi najviše zbog nedostatka informacija o njegovim prednostima, a i nema dovoljno iskustva za realizaciju projekata.
Prvo javno-privatno partnerstvo za isporuku toplotne energije za objekte javne namene u Srbiji, ugovoreno je u Pirotu 2017. Grad i kompanija GGE ESCO potpisali su ugovor o zameni kotlova na lož ulje kotlovima na biomasu za grejanje 4 škole u tom mestu.
Vrednost posla je 80 miliona dinara. Grejanje na biomasu je počelo već sledeće grejne sezone. Pirot je za grejanje mlekarske škole „Dr Obren Pejić“ i osnovnih škola „Sveti Sava“, „Dušan Radović“ i „8. septembar“ do tada godišnje izdvajao 32 miliona dinara, dok prelaskom na biomasu i unapređenjem efikasnosti sistema taj izdatak iznosi 20 miliona.
Prema uslovima ugovora, GGE ESCO će isporučivati toplotnu energiju narednih 15 godina. Predviđeno je da ta kompanija najpre kompletno remontuje postojeći grejni sistem, a zatim instalira nove ekološke i efikasne kotlove na biomasu koji će zameniti stare na lož-ulje. Svaka škola je dobila dva kotla čime će biti obezbeđena neprekinuta isporuka toplotne energije u slučaju da se jedan od njih pokvari.
GGE ESCO će biti odgovoran za održavanje i popravke grejnog sistema. Procenjuje se da će ovom modernizacijom godišnja emisija CO2 biti smanjena za 420 hiljada tona.
e2 portal
