Glavni grad Danske mora da napravi drastične promene ako želi da do 2025.godine ispuni svoj ambiciozni cilj ublažavanja klimatskih promena i da postane prvi grad na svetu koji ne proizvodi ugljen-dioksid.
Građevinski sektor pritom ima veliku ulogu, kako u smanjenju neposredne potrošnje energije, tako i u značajnom smanjenju emisija u životnom veku zgrada korišćenjem CO2 neutralnih ili negativnih tehnologija.
Osim održive gradnje novih zgrada, vrlo je bitno da se postojeći građevinski fond prilagodi novim standardima i očekivanim ekstremnim vremenskim uslovima izazvanim klimatskim promenama.
To se u ovom slučaju naročito odnosi na Kopenhagen, gde bi u sledećih 80 godina, količina padavina mogla da se poveća za čak 30 %, i na taj način izazove velike probleme za postojeći kanalizacioni sistem i poveća rizik od poplava u samom gradu.
Kišnica kao važan resurs
Hening Larsen arhitektonski biro u istočnoj gradskoj četvrti Østerbro, upravo stvara model novog stambenog bloka, koji će biti otporan na klimatske promene. Gradska uprava je ovaj deo Kopenhagena prepoznala kao područje koje je posebno osetljivo na poplave u slučaju ekstremnih kiša. Projektom je zbog toga detaljno proučen tok podzemnih voda, i usklađen je sa urbanom topografijom, a celokupna obnova usmerena je prema unutrašnjosti ovog stambenog bloka.
Obnovom i ozelenjavanjem fasada ovaj stambeni blok će u potpunosti apsorbovati kišu, i prikupljenu i filtriranu kišnicu koristiti za potrebe stanara, a dodatno će usmeravati i filtrirati višak podzemnih voda za potrebe stanovnika. Tako će se omogućiti korišćenje kišnice i vode od poplava koja bi inače oticala u već opterećen kanalizacioni sistem.
Većina zgrada ovog stambenog bloka obnoviće se do kraja 2021. godine, a izgradnja će u potpunosti biti završena do proleća 2022. godine. Osim na kvalitetnom upravljanju kišnicom i podzemnim vodama, projekat se zasniva i na povećanju prostora za rekreaciju stanara prenamenom parkinga i uređenjem zelenih površina.
Rešenja za budućnost
Glavni ciljevi projekta su priprema zgrada na efekte klimatskih promena i poboljšanje kvaliteta života stanovnika koji u njima žive. Očekuje se kako će se obnovom fasada potrošnja energije smanjiti za približno 25 %, a istovremeno će se poboljšati toplotna izolacija i ventilacija zgrada. Veći prozori će ispuniti stanove sa 25 % više prirodnog dnevnog svetla, dok će unutrašnje dvorište štititi od poplava i stanovništvu dati novi prostor za okupljanje.
E2 portal (Ekovjesnik)
