Žozep Borelj je izjavio da su zemlje Evropske unije konačno postale energetski nezavisne od Rusije. Brisel već najavljuje zajedničku nabavku gasa za sledeću zimu. U Evropskoj uniji 2023. smatraju prekretnicom u povećanju kapaciteta obnovljive energije.
Bugarska 45% struje dobija iz uglja, a zbog energetske krize odustaje od planova – umesto zatvaranja parlament je Rezolucijom odlažio gašenje termoelektrana do 2038. Region računa i na više struje iz gasa. Ovog meseca Grčka je počela gradnju gasne elektrane, baš u luci Aleksandopolis, gde je LNG terminal za tečni gas, na koji će se vezati i naša zemlja kada završi gasni interkonektor sa Bugaskom, koja je već povezana sa Grčkom.
– Možemo da obezbedimo struju ne samo Bugarskoj, već i Severnoj Makedoniji i Srbiji. Radimo na izgradnji bližih elektroenergetskih interkonekcija – kaže Manusos Manusakis, predsednik operatora za prenos električne enegije u Grčkoj.
Rosen Hristov, ministar energetike Bugaske izjavio je da će se izgradnjom gasne elektrane obezbediti energetska sigurnost za jugoistočnu Evropu u kojoj potražnja za električnom energijom svake godine raste.
Belgija je produžila rad svoje dve nuklearke za 10 godina, a Slovenci potvrdili da Krško može da radi još dve decenije. I Nemci odlažu zatvaranje i nuklerki i termolektrana na ugalj, a cela Unija akcenat stavlja na povećnje udela zelene energije.
U Drezdenu, koji je u projektu sa još 100 evropskih gradova, – čine sve da energetski i ekološki izazov uspe – da do 2030. budu klimatski neutralani.- Merači toplote pokazuju da, u vreme najvećeg opterećenja možemo da uštedimo do 42% naše energije. Tako da mislimo da u proseku tokom nekoliko godina možemo uštedeti do trećine naše energije – napominje Džesika Hebing iz drezdenskog Centra za kontrolu energije u zgradama.
Analize pokazuju da obnovljivi izvori jesu budućnost, ali zamena prljavih kapaciteta čistijom proizvodnjom ne ide planiranom dinamikom.
Taj proces usporava i problem skladištenja struje. Eneregetska kriza još jednom je potvrdila – o energetskoj solidarnost više se samo priča nego što nje zaista ima.
– Mislim da će morati svi da se preispitaju ponovo šta je najbolji izvor i šta je mogućnost da se proizvede ta zelena energija i da bude što jeftinija cena, da bude što pristupačnija i da se spreči potreba za uvozom velikih količina energije, jer u suštini je ova kriza pokazala da sve nacionalne privrede brinu pre svega o sebi pa tek onda o komšijama – izjavila je Jelica Putniković sa portala „Energija Balkana“.
Većina članica Unije poručuje da može bez ruskog gasa. Manjoj potrošnji doprinela je blaga zima i štednja. Iako u Danskoj beleže za trećinu manju potrošnju i dalje pozivaju na štednju gasa.
– To je dobro jer Dansku i Evropu čini manje zavisnim od gasa iz Rusije. Ako ne nastavimo da smanjujemo potrošnju gasa, možemo da rizikujemo da ponovo dođemo do ozbiljnih povećanja cena – ističe Lars Agard, ministar za klimu i energiju Danske.
Evropu papreno košta odricanje od ruskog gasa jer je tečni gas dosta skuplji, a stručnjaci upozoravaju – nema opuštanja jer još ima najmanje dva meseca grejanja, a ponovo treba napuniti skladišta.
E2 portal (RTS)
