Obilne poplave, pa jake suše uz nesnosno visoke temperature, veliki požari i doček Nove godine u lakoj garderobi na otvorenom, biće sve češći scenario vremenskih prilika u budućnosti i u Srbiji, kao posledica klimatskih promena na globalnom nivou.
Dimitrije Radišić, docent na Departmanu za biologiju i ekologiju Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu kaže da će Srbija u evropskim razmerama biti prva na udaru klimatskih promena i da će njeni efekti biti snažni.
A to znači da ćemo sve češće svedočiti ekstremnim vremenskim događajima – obimnim poplavama, jakim sušama, velikim požarima, snegovima u aprilu i dočecima novih godina u prolećnoj garderobi.
Iako su hladnije epizode kao što je ovaj april (imali smo čak i sneg ovog meseca) i dalje moguće, klimatolozi upozoravaju da nas u budućnosti očekuju sve topliji meseci i godine koji će nositi sve ekstremnije pobrojane vremenske neprilike. Zato ovaj april treba zapamtiti kao jedan od hladnijih.
Koliko je zapravo važan taj jedan stepen
Sve je počelo sa povećanjem globalne temperature. Iako podatak da će Zemlja biti toplija za 1 stepen Celzijusa na prvi pogled ne deluje toliko uznemirujuće, profesor Fizičkog fakulteta klimatolog dr Vladimir Đurđević, slikovito na primeru čovekovog tela objašnjava šta se našoj planeti dešava kada joj poraste temperatura – “kada imate 36 stepeni to je u redu, kada je temperatura 37 to je alarm, a sa temperaturom od 38 stepeni niste dobro”.
– Rast globalne temperature pokreće sistemske promene. Najbolji primer su topljenje glečera i polarnih kapa, tako da danas leda ima manje 40 odsto nego što ga je bilo. To je dovelo do porasta nivoa globalnog okeana, koji je danas 20 centimetara viši nego pre. Zbog zagrevanja planete, ceo sistem prolazi kroz proces transformacije, ali ono što je najnezgodnije po nas koji živimo na njoj jeste to što, kada je planeta toplija za jedan stepen, znači da će ima više ekstremnih klimatskih događaja, koji su intenzivniji i češći. Zato nas muče suše, šumski požari, ekstremne padavine i poplave, koje će tek biti intenzivnije u budućnosti, trpećemo veće štete i definitivno biće nam manje ugodno na planeti – priča dr Đurđević za “Blic”.
„Naopako“ vreme je naša budućnost
Svedoci takvih klimatskih ekstrema bili smo do pre samo četiri meseca. Narodski rečeno, “naopako” vreme, ali je to, zapravo, naša budućnost.
Naime, dok je na području SAD besnela snežna zimska oluja, u Srbiji, umesto snega i minusa, imali smo prosečnih prolećnih 15 stepeni, a 30. i 31. decembar i 1. januar bila su najtoplija tri dana otkad se vrše merenja, pa su mnogi u novogodišnjoj noći, umesto u bundama i kapama, novu 2023. godinu dočekali u majicama! Na otvorenom. Zbog toga, klimatolozi predviđaju da ćemo već u naredne tri godine viđati obaranje rekorda po pitanju prosečne globalne temperature.
– Godina 2016, 2019. i 2020. su trenutno tri najtoplije godine čije su vrednosti bile vrlo bliske, ali u naredne tri godine možemo očekivati obaranje tog rekorda – ističe dr Đurđević.
Zapamtite ovaj april
To što smo, međutim, imali “letnji” januar i “zimski” april, kako objašnjava naš sagovornik, ne znači da će predstojeće leto biti ekstremno toplo, jer suštinski ne postoji veza koja određuje kako će jedno godišnje doba izgledati, u odnosu na drugo.
Atmosfera i klimatski sistem su suviše složeni da bi postajala pravilna periodičnost. Klimatske promene ne znače automatski da će non-stop biti toplije u odnosu na sredinu 20. veka. I dalje postoje šanse da budu hladniji periodi, kao što je bio početak aprila kada smo imali niže temperature od očekivanih. Klimatske promene znače da će dugoročno gledano, ti hladni periodi biti sve ređi i ne tako intenzivni, dok će, s druge strane, doći do povećanja broja toplih epizoda, kada su temperature značajno iznad normale, uz obaranje temperaturnih rekorda. Veće su mnogo šanse da će budući aprili biti značajno topliji od prosečnih vrednosti, a ne samo od ovogodišnjeg – navodi dr Đurđević.
U Indiji već umiru od vrućine, u Španiji do kraja nedelje i do 40 stepeni!
Koliko su klimatske promene, u smislu temperaturnih rekorda, već uočljive, svedoče vesti iz drugih krajeva planete.
Dok je kod nas grejna sezona praktično produžena, u velikim delovima Azije već se bore sa talasom vrućina koje je, kao “najgore u istoriji kontinenta”, označio i klimatolog Maksimilijano Herera.
Naime, zbog vrućina u Indiji je umrlo nekoliko ljudi, a ponegde su zatvorene i škole. U Kini su pak rekordne temperature za april registrovane u više oblasti uključujući Šengdu, Žeđang, Nanđing, Hangžou i druge u regionu reke Jangce.
U Laosu je izmereno rekordnih 42,7 stepeni Celzijusa, na Tajlandu su meteorolozi saopštili da je temperatura dostigla 44,6 stepeni što je takođe rekordna vrednost za april, a u Daki, prestonici Bangladeša, u subotu je bio najtopliji dan u poslednjih 58 godina kada je izmereno 40 stepeni, što je dovelo do topljenja asfalta na nekim putevima!
A na našem kontinentu, talas vrućine je već u Španiji, gde meteorolozi predviđaju da će u pojedinim delovima ove zemlje već ove sedmice temperature dostići 40 stepeni Celzijusa, čime, praktično, letnje temperature počinju mesec dana ranije!
Izuzetno topao vazduh, koji se kreće od Afrike ka severu, vrhunac će imati 27. i 28. aprila, saopštila je španska meteorološka agencija.
Budućnost sa poplavama, sušama i velikim požarima
Klimatske promene, slažu se stručnjaci, dovele su do toga da je već sada biološka ravnoteža ozbiljno poljuljana, da su razmere ugroženosti prirode alarmantne i da se biodiverzitet smanjuje brzinom koja je po mnogim parametrima uporediva sa masovnim izumiranjima koja su zadesila Zemlju nakon velikih globalnih katastrofa.
Dimitrije Radišić, docent na Departmanu za biologiju i ekologiju Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu, ispričao je da smo izgubili mnoge životinjske vrste koje su postojale na našim prostorima, poput 15 vrsta ptica!
– Neće se deseti odjednom neki apokaliptični scenario iz filmova, već će uslovi za život biti sve teži. Nismo našli alternativu za korišćenje prirode – jedemo hranu koju proizvode divlje biljke i životinje, gajimo poljoprivredne kulture koje oprašuju insekti koji su takođe divlji i koje ne možemo uzgajati, najviše stanovnika živi od ribe iz okeana… A projekcije kažu da će za 50 godina masa plastike u okeanima biti veća od mase riba – upozio je Radišić za “Politiku”.
E2 portal (Blic)
