Prema istraživačima sa Univerziteta u Mičigenu, ručnim pranjem posuđa u dvodelnoj sudoperi, stvaramo manje emisije gasova staklene bašte, čime je pranje natapanjem i ribanjem u toploj, kao i ispiranjem u hladnoj vodi, daleko „zelenije“ od korišćenja mašine za pranje sudova.
Istraživači Univerziteta u Mičigenu takođe tvrde kako se izbegavanjem prethodnog ispiranja i izbegavanjem opcije „sušenje grejanjem“ („heated dry“) u mašini za sudove znatno smanjuju emisije gasova staklene bašte. Uobičajena metoda „otvorene slavine“ („running tap“) pri ručnom pranju posuđa troši ipak više energije i vode, nego bilo koja druga testirana metoda, a kada se umesto nje koristi dvodelna sudopera, količina povezanih emisija staklenih gasova može da se smanji za gotovo dve trećine.
Poređenje metoda pranja posuđa
Ovo istraživanje nastavlja se na diplomski rad koji je napisala glavna autorka istraživanja Gabriela Porras. Istraživači su prikupljali podatke u postrojenju za proizvodnju Whirlpool mašina za sudove u Finskoj, a istraživanje na laboratorijskom nivou sproveli su u sedištu kompanije u Benton Harboru u Mičigenu.
Nekoliko prethodnih istraživanja donelo je zaključke da korisnici mogu da uštede vreme, energiju i vodu koristeći mašine za sudove, umesto ručnog pranja, ali mnoga od tih istraživanja nisu u obzir uzela stvarno ponašanje korisnika mašina za sudove i korišćenja opcija prethodnog ispiranja i raznih odabira ciklusa pranja.
Dok se u prethodnim istraživanjima upoređivao uticaj na životnu sredinu ove dve metode, većina njih nije uzimala u obzir ceo životni vek i uticaj od samog početka do kraja, uključujući proizvodnju i odlaganje mašina za sudove. Novo istraživanje u potpunosti je proučavalo uticaje ručnog i mašinskog pranja sudova, uključujući emisije gasova staklene bašte, potrošnju vode i energije, proizvodnju čvrstog otpada i troškove. U istraživanju su takođe upoređene najbolje metode za ručno pranje posuđa i pranje u mašini, sa tipičnim načinom ponašanja koje je primećeno tokom istraživanja u laboratoriju u Benton Harboru.
Kada su ljudi koristili uobičajene prakse za ručno i mašinsko pranje, pranje sudova u mašinama rezultiralo je sa manje od polovine staklenih gasova i koristilo je manje od polovine vode, u odnosu na slučaj ručnog pranja. Većina emisija bila je povezana sa energijom koja se koristi za zagrevanje vode. Uobičajena metoda „otvorene slavine“ pri ručnom pranju posuđa, koja uključuje pranje i ribanje posuđa ispod kontinuiranog mlaza vruće vode, troši više energije i vode, nego bilo koja druga testirana metoda. Ishod se znatno promenio u slučaju manje uobičajene metode za ručno pranje posuđa, odnosno metode dvodelne sudopere. U tom slučaju, ručnim pranjem posuđa nastalo je manje emisija gasova staklene bašte, nego u bilo kom drugom slučaju proučavanom u ovom istraživanju i to za 18 % manje nego u slučaju pranja u mašini sa preporučenim najboljim praksama.
Tri stvari koje treba izbegavati pri pranju u mašini za sudove
Ako ipak niste spremni da se odreknete ušteda vremena pri pranju sudova u mašini, ovo istraživanje pruža nekoliko saveta za smanjenje uticaja na životnu sredinu vaše mašine, uključujući tri ključne stvari koje treba izbegavati:
– Nemojte prethodno da ispirate sudove pre stavljanja u mašinu;
– Nemojte da odaberete opciju „sušenje grejanjem“ („heated dry“);
– Ne zaboravite da prilagodite ciklus pranja, zavisno od toga šta ste stavili u mašinu, i koliko sudova ima, i koristite normalno pranje, osim u slučaju većeg opterećenja.
E2 portal (Environmental Research Communications)
