Urbanisti bi trebalo da pronađu inspiraciju u prirodi i gradove budućnosti da grade od drveta. Drvene zgrade imaju minimalni otisak ugljenika i samim tim najmanji uticaj na okolinu, a za njihovu gradnju trebalo bi koristiti i drvene ostatke.
Evropski i američki naučnici imaju odgovor na izazov gradova budućnosti, a to je prelazak na drvo i gradnja zgrada od drveta, što bi rezultiralo smanjenjem opasnosti od još većeg porasta svetskih temperatura. Rezultati njihovog istraživanja objavljeni su na online portalu Nature Sustainability. Njihovi razlozi su jasni i jednostavni: za proizvodnju čelika ili betona potrebna je energija, a takođe je potrebno prethodno rudarenje i vađenje sirovina, što su procesi koji ugrožavaju preostalu divljinu. Šume predstavljaju skladište atmosferskog ugljen-dioksida, i ako bi se drvo iz svetskih šuma koristilo za izgradnju kuća, koje će biti potrebne za dodatnih 2,3 milijarde stanovnika gradova, broja ljudi koji se očekuje do 2050. godine, veliki gradovi bi mogli da postanu velika skladišta spremljenog ugljenika.
Otpornost na vatru
Drvo je gorivo i jako dobro izgara. Paradoksalno je da debla i obrađivano lamelno drvo ne izgaraju tako dobro. Strukturne drvene građe mogu da pocrne u požaru, ali pokazalo se da ih to čini otpornijima na gorenje. Eksperimenti i istraživanja pokazali su kako zgrade visine do 18 spratova izgrađene od drveta mogu da budu otporne na vatru. Atmosferski ugljenik-dioksid, koji se procesom fotosinteze pretvara u drvena vlakna visoke čvrstine, može da se pretvori u siguran materijal – ojačani beton, ali prema istraživanju objavljenom u časopisu Nature Sustainability, proizvodnja betona u 2014. godini rezultirala je ispuštanjem 1.320 miliona tona ugljen-dioksida u atmosferu, dok se proizvodnjom čelika ispustilo dodatnih 1.740 miliona tona.
Petospratnice sagrađene od lamelnog drveta mogle bi da skladište 180 kilograma ugljenika po kvadratnom metru, što je tri puta veća količina od one koju skladišti biomasa iznad tla u prirodnim šumama. Kada bi se proizvodnja od drveta povećala na udeo od 10 %, nove konstrukcije mogle bi da skladište 10 miliona tona ugljenika godišnje, a kada bi se na svetskom nivou taj broj povećao na 90 %, cifra bi dosegla približno 700 miliona tona.
Zajednice dobro koriste drvo za gradnju već vekovima, ali trenutni izazovi za stabilizaciju klime pozivaju na ozbiljno povećanje udela izgradnje od tog materijala. Kada bismo preradili drvo u moderne građevinske materijale i pametno upravljali sečom i konstrukcijom, mogli bismo za sebe da sagradimo siguran dom na Zemlji.
E2 portal (Ekovjesnik)
