Broj kupaca-proizvođača električne energije, takozvanih prozjumera, u Srbiji evidentno raste. Za samo godinu dana, od kada je u Srbiji registrovan prvi kupac-proizvođač električne energije, koji preko solarnih panela proizvodi struju za ličnu upotrebu, njihov broj premašio je 1.300. Najveći broj prozjumera čine domaćinstva, koji na taj način smanjuju račune za utrošenu energiju. Za prosečno domaćinstvo dovoljno je između 4.000 i 5.000 evra ulaganja u ugradnju solarnih sistema, što zavisi od tipične prosečne mesečne proizvodnje. Investicija se vraća za manje od 10 godina, a isplativa je sa više aspekata.
Stručnjaci kažu da je, pre svega, isplativa u kontekstu dekarbonizacije, odnosno napuštanja upotrebe uglja, a pozitivna je i sa aspekta zaštite životne sredine i razvoja ekonomije u Srbiji.
Od kada su se u proleće prošle godine pojavili prvi prozjumeri, firmama koje se bave ugradnjom solarnih sistema posao cveta. Velika potražnja za solarnim panelima nije uticala na rast cena nabavke i ugradnje.
Kakva su iskustva prozjumera
Miloš Lončar, jedan od prvih srpskih prozjumera, u solarni sistem u svom domaćinstvu uložio je oko 9.000 evra, a očekuje da će mu se ta investicija isplatiti za oko 20 godina. Živi u kući od gotovo 300 metara kvadratnih. Kada je zvanično prošle godine počeo da proizvodi sopstvenu struju, morao je da promeni i životne navike.
„Ono što je važilo nekad u narodu ‘sve uključuj noću’ sada se prelilo u ‘sve uključuj u podne'“, rekao je Lončar za Euronews Srbija.
Energiju iz solarnih panela najbolje je trošiti tokom dana kada je najveće sunce. Lončar objašnjava da je prethodnog meseca potrošio više struje, nego što je proizveo. Tada mu je račun za struju, za kuću od gotovo 300 kvadratnih metara, iznosio oko 4.500 dinara.
„Lično sam zadovoljan po pitanju mojih računa, a samim tim što sam napravio energetski efikasnu kuću i to doprinosi smanjenju računa, ali nisam toliko zadovoljan u odnosu na ono što smo projektovali u odnosu na uredbu koju smo potpisali gde se govorilo da će to biti obračun na neto merenje, a ne na preuzetu električnu energiju. Jeste da su sklonili PDV sa preuzete električne energije, ali tu je ostalo još mnogo mnogo stvari koje mnogo opterećuju račune samog prozjumera“, rekao je Lončar.
Prozujmeri nekad proizvedu i više struje nego što potroše, ali to ne mogu da prodaju i tako dodatno smanje račune.
„Ja sam poklonio EPS-u skoro 3,2 megavata struje“, navodi Lončar.
Isplativost investicije zavisi od potrošnje
Predsednik Saveza energetičara Srbije Nikola Rajković kaže za Euronews Srbija da je u dosadašnjem iskustvu kao prizjumer proizveo više energije nego što je potrošio i da viškove predaje Elektrodistribuciji Srbije.
To je, dodaje, vrlo pozitivno jer se time zamenjuju kilogrami uglja u Obrenovcu i Kostolcu. Rajković kaže da svako svoju malu solarnu elektranu treba da projektuje otprilike prema svojim potrebama.
„To je najvažnije u ovom trenutku i ako se to dobro isporojektuje tu onda nema nekih problema. Dekarbonizacija je skup proces, energetska tranzicija, sve je to jako zahtevno. Ovakav pristup proizvodnji energije, mi ga zovemo distribuirana proizvodnja, proizvodnja na niskom naponu ili decentralizovana proizvodnja, pravi je put i mora se podstaći na sve moguće načine, mora se preko medija pričati, mora država da razume da mora stvoriti još bolji okvir, a kad bude imala stotitine i stotine hiljada prozjumera, tada će lako država imati od akciza velike koristi“, rekao je Rajković.
Ministarka energetike Dubravka Đedović podsetila je na izmene Zakona o PDV-u koje znatno utiču na prozjumere.
„Sa Ministarstvom finansija dogovorili smo da se PDV ne obračunava na svu energiju koju kupci proizvođači preuzimaju od elektroprivrede, već samo na utrošenu energiju i čime su kupci proizvođači dobili povoljniji obračun poreza i time naravno niže cene i brži povrat investicije“, rekla je nedavno Đedović na konferenciji „Prozjumeri – godinu dana posle“.
Rajković kaže da je njegovo iskustvo dobro i da od tipa potrošnje koju ima domaćinstvo zavisi za koliko će se isplatiti investicija.
„Zavisi od tipa potrošnje koju imate, mi smo tu svi različiti kada je reč o domaćinstvima. Ja imam toplotnu pumpu i kod mene će period isplate ove investicije sa ovom povećanom cenom biti znantno brži, to sve zavisi od toga kolika je potrošnja. Najvažniji aspekt celog ovog problema je da mi konačno počinjemo da dobijamo energiju ne samo iz velikih centralizovanih elektrana, nego i od strane malih proizvođača, takozvanih prozjumera. Međutim, ne treba razmišljati samo o električnoj energiji, moramo razmišljati o ukupnim energetskim potrebama. Kad se to gleda, u nekoj ozbiljnoj perspektivi u kojoj imamo dekarbonizovan elektroenergetski sistem, uticaj ove proizvodnje sa strane potrošnje, to znači nas malih proizvođača, biće veoma značajan. On može da ide do 20 ili 25 odsto ukupne potrošnje i zato država mora još više da podstakne ovu oblast, zato moramo imati još bolje rezultate u ovome, 50.000 nije dovoljno, moramo imati na stotine i stotine hiljada prozjumera“, rekao je Rajković.
Posao sa solarnim panelima cveta u Srbiji, u regionu nedostaje stotine montera
Od kada su se u proleće prošle godine pojavili prvi prozjumeri, firmama koje se bave ugradnjom solarnih sistema posao cveta.
„Imali smo od Sombora i Kikinde do Vlasotinca, to znači od severa do juga“, rekao je za Euronews Srbija Miodrag Vuković iz firme „CONSEKO“, koja se bavi ugradnjom solarnih sistema.
Velika potražnja za solarnim panelima nije uticala na rast cena nabavke i ugradnje.
„Cene su pale. U poslednjih godinu dana kako se situacija normalizovala u pogledu raznih mera, tako su cene pre svega solarnih panela pale i cene invertora se drže na stabilnom nivou“, kaže Vuković.
Rajković je naveo da je prosečnom domaćinstvu za ugradnju solarnih panela i uključivanje u sistem dovoljno između 4.000 i 5.000 evra, možda i manje, kao i da to zavisi od tipične prosečne mesečne proizvodnje.
„Ako nije neka potpuno atipična potrošnja, mislim da se investicija garantovano vraća za manje od 10 godina, a ona proizvodi dodatnih još 15 godina i dalje može da proizvodi. Ta investicija je definitivno gledano sa svih apsekata isplativa, pre svega isplativa je u kontekstu celog posla koji radimo koji zovemo dekarbonizacija, napuštanje uglja. Ona je pozitivna sa aspekta zaštite životne sredine i ona je pozitivna sa apsekta razvoja ekonomije u Srbiji“, naveo je Rajković.
Smatra da neće biti dovoljno firmi ako se naglo poveća broj zainterovanih za ugradnju solarnih sistema i da zato mnoge male firme mogu da nađu svoj perfektan biznis plan.
Prema informacijama koje poseduje, kako kaže, u ovom trenutku u regionu nedostaje nekoliko stotina montera za solarne panela, a za ceo taj posao potrebni su ne samo monteri, nego i ljudi koji znaju to da isprojektuju i da ukomponuju na najbolji mogući način.
E2 portal (Euronews)
