U Srbiji bi do kraja decenije trebalo da bude zamenjeno 80 odsto analognih električnih brojila za pametna, kaže specijalista za pametne merne sisteme u Elektrodistribuciji Srbije (EDS) Saša Marčeta navodeći da to za građane i privredu znači mogućnost uštede električne energije, praćenje potrošnje i bezbednost prikupljenih podataka.
Do sada je zamenjeno 120.000 brojila, a cilj je da do kraja decenije bude zamenjeno 80 odsto, što je u skladu sa direktivama Evropske unije (EU), rekao je Marčeta za Tanjug.
Istakao je da je zamena za domaćinstva i privredu potpuno besplatna, što je samo jedan od benefita.
„Pametna brojila pored merenja potrošnje imaju sat i kalendar, memoriju da upamte podatke i konekcioni modul, kojim komuniciraju sa centrom upravljanja”, objašnjava Marčeta.
Naveo je da je tehnologija očitavanja podataka o potrošnji slična tehnologiji mobilnih operatera.
„Podaci se očitavaju nekoliko puta dnevno, zatim se šalju u centralni informativni sistem EDS-a. U potpunosti su bezbedni i njima može da pristupi mali broj zaposlenih. A potrošači su zaštićeni od bilo kakvih malverzacija”, naglasio je Marčeta.
Kada sistem bude kompletno implementiran, potrošači će, umesto mesečne vrednosti koju su do sada dobijali na računu, moći da prate potrošnju i štedeti zahvaljujući tim podacima. Podaci će od njihovog beleženja u brojilu biti čuvani do godinu i po dana.
Pametna brojila – jasan uvid u potrošnju
„Građani će konačno imati jasan i precizan uvid u potrošnju i moći će da štede energiju, jer je upravo štednja jedan od glavnih motiva kada govorimo o zamenii brojila u domaćinstvima”, naglasio je Marčeta.
Naveo je i da će se zamenom brojila otkloniti svi dosadašnji problemi koji su proizilazili iz ručnog očitavanja, kao što je nepristupačnost brojila ili odsustvo potrošača tokom merenja, u slučajevima kada je njegovo prisustvo neophodno.
Pametna brojila registruju niz problema kao što su kvarovi, nestanak napona, pa i pokušaji malverzacija što je, kaže Marčeta, bitno i za EDS i za potrošače.
„Svi ti podaci su nam od velikog značaja za otpimizaciju mreže i efikasno upravljanje”, istakao je Marčeta.
Do sada zamenjeno 120.000 brojila
Radovi na zameni brojila su podeljeni u tri faze, a do sada je tokom prve faze koja se finansira iz sredstava EU, zamenjeno 120.000 brojila u Beogradu i Novom Sadu.
Cilj je da se do kraja prve faze zameni ukupno 470.000 brojila.
„Od toga će u Beogradu biti zamenjeno još 318.000 brojila, u Novom Sadu 65.000, kod industrijskih potrošača svih 49.000, dok će u domaćinstvima na celoj teritoriji Srbije biti izmešteno i 38.000 mernih mesta”, objasnio je Marčeta.
Tokom druge faze, koja će sa 40 miliona evra biti finansirana iz kredita Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), biće zamenjeno 200.000 brojila u Nišu, Kraljevu i Čačku, dodaje Marčeta.
Za treću fazu, koja će se finansirati iz kredita Evropske investicione banke, planirana je zamena oko 400.000 brojila. U te tri faze uz pomoć sredstava EU, EBRD i EIB na mreži bi trebalo da bude oko 1,1 miliona pametnih brojila, odnosno oko 30 odsto od ukupnog broja a projekat će biti nastavljen do dostizanja cilja od 80 odsto.
E2 portal (Energija Balkana)
