Evropska komisija je predstavila listu ključnih indikatora za praćenje napretka ka ekološkim i klimatskim ciljevima, u nameri da se izbegne naglasak na BDP i doda ekološko blagostanje, sa uključenim ekonomskim i socijalnim indikatorima. Cilj je da se, u uslovima ograničenja planete, postigne dobar život, što sam BDP ne podrazumeva. Iako se u sektoru energetike mišljenja donekle razlikuju, sadašnju situaciju treba iskoristiti za odustajanje od fosilnih goriva. Pre svega, neophodno je izmeriti uticaj koji kompanije imaju na životnu sredinu, privredu i društvo i postupiti u skladu sa tim.
Na pitanje koji je najbolji način da se postignu ekološki i klimatski ciljevi, uz poboljšanje ekološkog blagostanja, iz Gen-I odgovaraju da trenutnu energetsku krizu vide kao kombinaciju nepredvidivih i neočekivanih geopolitičkih događaja.
Bez zastoja do klimatskih ciljeva
„U takvim uslovima, postizanje ambicioznih dugoročnih klimatskih ciljeva izgleda teško. Verujemo da je trenutna energetska kriza vremenski ograničena i da će se situacija vremenom normalizovati i stabilizovati. Pa ipak, uprkos trenutnoj situaciji, već́ danas postoje načini za poboljšanje blagostanja i istovremeno postizanje klimatskih ciljeva“, poručuju iz Gen-I.
Ova kompanija želi da aktivno doprinese postizanju ekoloških i klimatskih ciljeva EU do 2030. godine i dalje. U skladu s tim, prošle godine je pripremljena i javno objavljena analiza stanja i potencijalnog razvoja elektroenergetskog sistema Slovenije (EES) do 2050. godine, sa zaključkom da ostvarenjem četiri ključna cilja osiguranja kvaliteta EES (očuvanje životne sredine, nezavisnost, pouzdanost i konkurentnost), uz pravi razvojni program, Slovenija može da sprovede dekarbonizaciju do 2040. godine.
Ubrzan prelazak na održivu energiju
„Već danas možemo da promovišemo ciljana i strateška ulaganja u sve bezkarbonske i obnovljive lokalne izvore električne energije, s obzirom da trenutna visoka cena energije predstavlja odraz visokih proizvodnih cena električne energije iz fosilnih goriva. Zbog vanrednih ratnih uslova u kojima se nalazimo, biće potrebna i štednja energije. U ovoj oblasti svaka kompanija i svaki pojedinac može da pruži svoj doprinos, smatraju u Gen-I i naglašavaju da se dugoročna evropska strategija prelaska na održivu energiju ne menja zbog aktuelne energetske i geopolitičke krize, već se, naprotiv, sa novim smernicama Evropske komisije, tranzicija samo ubrzava.
Nuklearna budućnost
Projekat JEK2 je trenutno u početnoj fazi, a konačna odluka o njegovoj realizaciji još nije doneta. U julu 2021. godine slovenačko Ministarstvo za infrastrukturu dalo je GEN grupi energetsku dozvolu za projekat JEK2. Ova važna prekretnica označava početak administrativnih procedura, a u isto vreme može da počne i javna rasprava o projektu. Sada je projekat u fazi čekanja na rasplet inicijative za donošenje Državnog prostornog plana (DPN), čime će se pokrenuti proces njegovog postavljanja u prostor.
Usklađivanje realnosti i ciljeva
„Postavljene ekoloških i klimatskih ciljeva ostvarićemo samo ukoliko izmerimo svoj ekološki i klimatski otisak i procenimo jaz između realnosti i postavljenih ciljeva. Tek posle takve procene moći ćemo da biramo scenarije i ispravimo mere. Odabir pravih partnera koji nam mogu pomoći na putu zelene transformacije je, takođe, veoma važan za postizanje naših ciljeva. Sve kompanije (javne i privatne), sve organizacije, kao i pojedinci, trebalo bi da izmere svoj uticaj na klimu i životnu sredinu i da izaberu nove dobavljače“, kaže CER (Centar za energetski efikasna rešenja) -Partnerstvo za održivu ekonomiju Slovenije.
Kako objašnjavaju iz CER-a, u roku od 25 godina klimatske promene će promeniti način na koji živimo i poslujemo, barem onoliko koliko ga je promenio internet. Promene će uticati na apsolutno sve sektore. Sve kompanije će morati da transformišu svoje poslovne modele, usluge i proizvode kako bi imale manji negativan uticaj na životnu sredinu i klimu i bolji uticaj na društvo. Samo oni koji će se pravilno prilagoditi klimatskim promenama i doprineti njihovom smanjenju, postaće otporni, opstati na srednji i dugi rok i time doprineti poboljšanju blagostanja.
„Ekonomski argument za klimatsku akciju je jači nego ikad. Istraživanja naših međunarodnih partnera dokazuju da zeleni planovi ekonomskog oporavka, usklađeni sa klimatskim ciljevima EU, mogu imati daleko veći uticaj na povećanje BDP-a i zaposlenosti EU, nego konvencionalniji pristupi. Takođe, zelena tranzicija donosi značajne dugoročne koristi u smislu smanjenja emisija, održivog ekonomskog rasta, otvaranja radnih mesta, ekonomske konkurentnosti i zdravlja građana u poređenju sa uobičajenim poslovanjem“, dodaje CER.
Suočavanje sa aktuelnim izazovima
Međutim, iz Centra upozoravaju da do 2030. godine, kada EU postavi među ciljeve za smanjenje emisija, postoji samo još jedan dobar investicioni ciklus. Da bi kompanije mogle radikalno da promene svoje poslovne modele, proizvode, procese i investiraju u nove projekte, ključna je sistemska podrška koja će im obezbediti predvidivo zakonodavno i okruženje podrške (poreske olakšice, subvencije, druga finansijska podrška. ..) za ulaganje u zelena rešenja.
„Potrebno je na prvom mestu istaći energetsku efikasnost, koja je zlatno pravilo zelene tranzicije, isplativo doprinosi smanjenju emisije gasova staklene bašte, a samim tim i ublažavanju klimatskih promena. Istovremeno, to je dragoceno sredstvo za suočavanje sa hitnim izazovima kao što su zavisnost od uvoza energije, ograničeni energetski resursi, ublažavanje klimatskih promena i otklanjanje ekonomske krize. Prelaskom na energetski efikasniju ekonomiju možemo ubrzati širenje inovativnih tehnoloških rešenja, poboljšati konkurentnost industrije i stvoriti visokokvalitetna radna mesta u nekoliko sektora koji se odnose na energetsku efikasnost“, smatraju u CER-u.
Ulaganje u niskougljenične izvore energije
Na drugom mestu ističu uvođenje obnovljivih i niskougljeničnih izvora energije, a na trećem prelazak sa linearne na cirkularnu ekonomiju, što doprinosi odvajanju privrednog rasta od korišćenja resursa.
„Jedini održivi način da se postignu oba cilja, ekonomski i ekološki, jeste nastavak ulaganja u resurse sa niskim sadržajem ugljenika, na čemu se već danas zasniva GEN grupa. Ulažemo sto miliona evra godišnje u razvoj i održavanje niskougljeničnih nuklearnih i obnovljivih izvora i u fleksibilnost poslovnih modela“, kažu iz GEN grupe.
Kako objašnjavaju, najbrži i najefikasniji način za napuštanje fosilnih izvora energije je elektrifikacija i istovremena dekarbonizacija proizvodnje električne energije. Pri tome se mora povećati efikasna upotreba energije, čime se smanjuje zajednička upotreba ovog energenta. Zbog elektrifikacije transporta, grejanja i hlađenja, u narednim decenijama će se značajno povećati potrošnja električne energije. Digitalizacija i sve veća zavisnost svih društvenih sistema od električne energije takođe donose potrebu za stabilnošću i pouzdanošću snabdevanja električnom energijom. Potrebe za električnom energijom će se najmanje udvostručiti do 2050. godine, a to bi bilo pokriveno pomenutom vizijom i dodavanjem gasa kao rezerve.
Alternative za Sloveniju
Bivši uzori kao što je Nemačka pali su u to vreme jer su postali previše zavisni od ruskog gasa. Koje su alternative za Sloveniju, koja nema mnogo sopstvenih resursa, pa će biti od koristi i za privredu? „Nažalost, slobodno tržište energije više ne funkcioniše u ratnom stanju. Cela Evropa, ne samo Nemačka, je u nezavidnom položaju. Evropsko tržište električne energije i gasa je blisko povezano, sve zemlje se suočavaju sa izazovima i ima smisla da ih rešavamo zajedno. Zima 2022/23. biće najpresudnija i najkritičnija, na šta ukazuju i cene na tržištu fjučersa. Na proleće se očekuje manja, ali značajna stabilizacija situacije, naravno ako se geopolitička situacija ne pogorša. Postoje dva načina razmišljanja o merama i alternativama, kratkoročnim i dugoročnim“, odgovara Gen-I.
Kako objašnjavaju, u Sloveniji postoji mogućnost da se privremeno regulišu cene i pokrije potrošnja električne energije domaćim proizvodnim izvorima, koji su pretežno obnovljivi i bez ugljenika, a, takođe, i pristupačniji od cena na evropskom tržištu. U oblasti gasa ove mogućnosti su ograničene zbog nedostatka sopstvenih resursa.
Budućnost u solarnoj energiji
„Dugoročno, najveći potencijal za ulaganja u solarnu energiju imamo u Sloveniji, koji je veći nego u svim drugim evropskim zemljama koje leže severnije od nas. U oblasti obnovljivih izvora još uvek imamo određeni potencijal u energiji vetra, hidroenergiji, geotermalnoj energiji, energiji iz biomase i biogasa, a ima smisla iskoristiti i energetsku vrednost otpada. Hitno moramo da nastavimo da intenzivno radimo na pripremi za donošenje odluka za budućnost. Uz povećana ulaganja u solarne elektrane i skladište energije, produženje veka trajanja postojeće Nuklearne elektrane Krško i intenzivne pripreme za donošenje odluke o ulaganju u NEK2 biće značajne i za pokrivanje domaćih potreba za električnom energijom“, smatra Gen-I.
Uporedo sa ulaganjima u različite tehnologije, kako dodaju, mora se ubrzati i sprovođenje mera za efikasno korišćenje energije, koje doprinose – kako finansijskim uštedama, tako i zaštiti životne sredine.
„Nuklearna energija daje odlučujući doprinos slovenačkom energetskom miksu, koji obezbeđuje pouzdano, stabilno snabdevanje niskougljeničnom električnom energijom po pristupačnoj ceni. To je izvor energije sa niskim sadržajem ugljenika, sa ekonomičnom upotrebom prostora i ekološki prihvatljiv izvor. To je ključna garancija energetske bezbednosti, jer održava stabilnost i otpornost celokupnog elektroenergetskog sistema i omogućava efikasnu integraciju obnovljivih izvora energije, a samim tim i bezbedno i pouzdano snabdevanje energijom“, poručuju iz GEN grupe.
Povratak nuklearne energije
Nuklearna energija je, kako dodaju, već postala najveći pojedinačni niskougljenični izvor električne energije na evropskom nivou, a njena uloga je sve jača pred aktuelnim energetskim i geopolitičkim izazovima.
„Na primeru nemačkog scenarija, elektroenergetska tranzicija koja se oslanja samo na obnovljive izvore energije, nije se pokazuje se kao optimalna. U Sloveniji danas, takođe zahvaljujući GEN Grupi, za razliku od Nemačke, imamo znatno pouzdaniji i konkurentniji elektroenergetski sistem sa manjim ugljeničnim otiskom“, navode iz Gen Grupe.
Nemačka već́ shvata greške svoje energetske tranzicije, poručuju, uz objašnjenje:
„Zbog toga se vodi intenzivna javna rasprava o ulozi nuklearne energije u stabilnosti elektroenergetskog sistema i u dekarbonizaciji društva. Ispostavlja se da nikada nije postojao konsenzus o izlasku iz nuklearne energije. Takođe su svesni da će u ovim kriznim vremenima nemačka solidarnost morati da se pokaže u vidu produženja rada sopstvenih nuklearnih elektrana. Oni komuniciraju u pravcu, ne samo očuvanja poslednje tri nuklearne elektrane u mreži, već i pokretanja još tri koje su zaustavljene prošle godine; to je ukupno osam gigavata snage. S obzirom na značaj ovog pitanja, to je zapravo egzistencijalno pitanje za Evropsku uniju“, kažu u GEN Grupi.
Uz svu ovu osnovu, Slovenija ima veliku konkurentsku prednost, jer savladava tehnologiju koja će značajno doprineti nezavisnosti od fosilnih resursa i istovremeno pouzdanosti snabdevanja i održivom razvoju.
E2 portal (Energija Balkana)
