Proširenje solarnih elektrana sa sobom donosi i nove rizike od požara kojih još uvek nismo u potpunosti svesni. Početkom meseca, na primer, zapalila se solarna elektrana na krovu osnovne škole u slovenačkoj Bistrici kod Tržiča. Rizik od požara u solarnim elektranama moraće značajno da se smanji pre nego što se bude smatrao prihvatljivim, upozorava svetski poznati stručnjak za bezbednost požara dr Grunde Jomaas, koji trenutno radi u Sloveniji.
„Požar je izbio u školi. Sledeći put može biti u staračkom domu ili u bolnici. Voleo bih da zelena tranzicija bude lepa priča o napretku. Protivnicima ne treba dati dodatni argument za razbijanje solarne energije zanemarivanjem protivpožarne bezbednosti“, kaže Jomaas.
U poslednjih godinu dana bilo je nekoliko velikih požara u Sloveniji na solarnim elektranama postavljenim na krovovima zgrada. U septembru prošle godine izgoreo je ambar u selu Zavrh kod Šmarne Gore ,kod Ljubljane, koji je bio prekriven solarnim panelima. Sličan događaj desio se u oktobru, u zaseoku Desinec u Beloj Krajini, gde je izgorela izgrađena radna mašinerija. U maju ove godine zapalila se solarna elektrana na krovu tržnog centra u Celju.
Međutim, slučaj od početka juna privukao je najveću pažnju, jer je izbio požar u solarnoj elektrani koja pokriva krov osnovne škole u Bistrici kod Tržiča, a takođe je došlo i do prekida nastave na nekoliko dana.
Zbog toga je, paralelno sa velikim proširenjem ugradnje solarnih elektrana, potrebno postaviti pitanje kako će se to odraziti na protivpožarnu bezbednost zgrada. Takođe, i kako će se vatrogasci nositi sa dodatnom opasnošću i preprekama koje predstavljaju solarne elektrane.
Najčešće, uzrok nisu paneli, već električne žice
Postoji mnogo faktora koji utiču na rizik od požara u solarnoj elektrani, rekao nam je dr Jomaas.
Kako kaže, rizik od požara zavisi od kvaliteta instalacije, kvaliteta instaliranih materijala, spoljnih uticaja i održavanja.“
Međutim, najčešće se sama elektrana ne zapali, već je uzrok u električnim žicama.
„Retko kada gori na samim solarnim panelima, najčešće su to kablovi i zglobovi zbog formiranja takozvanog električnog luka. Kablovi i zglobovi mogu biti pod stresom zbog vetra, snega itd. Međutim, materijal koji pokriva krov pod solarnim panelima je takođe veoma važan“, objašnjava profesor.
„Važno je biti svestan da je nakon instalacije solarna elektrana izložena mnogim uticajima okoline koji mogu da utiču na bezbednost njenog rada, upozorava Tomaž Ažbe. „Od vremenskih prilika kao što su sneg, vetar i grad, do raznih manje vidljivih, kao što su emisije amonijaka. Neki glodari su takođe veoma naklonjeni kablovima za napajanje.“
A, kako kaže, s obzirom na to da je poslednjih godina postavljen ogroman broj solarnih elektrana, „svakako postoje neke gde su postavljeni neadekvatni materijali“.
Da li je preterivanje upozoriti na opasnost od požara solarnih elektrana, pitali smo dr Jomaasa. Na kraju, ali ne i najmanje, ugradnjom solarne elektrane, mnoga domaćinstva takođe menjaju način grejanja i takođe izbegavaju potencijalni izvor vatre uklanjanjem gasa ili bojlera za lož ulje.
„Misliti da smo upravo zamenili jedan potencijalni izvor vatre drugim ne deluje mi u redu“, odgovorio je profesor. „Moramo da se nosimo sa svakim rizikom pojedinačno i da ga što više smanjimo.“
Sprečavanje razornih požara u solarnim elektranama, smatra Jomaas, nije čak ni izuzetno težak problem. „Neki ljudi me optužuju da sam protiv solarnih elektrana. Nisam protivnik solarne energije, ali sam zagovornik protivpožarne bezbednosti. A u poslednje vreme nastali su trendovi koji nisu najbolji. Požar je izbio u školi. Sledeći put može biti u staračkom domu ili bolnici. Voleo bih da zelena tranzicija bude lepa priča o napretku. Protivnicima ne treba dati dodatni argument za razbijanje solarne energije zanemarivanjem protivpožarne bezbednosti.“, rekao je Jomaas.
E2 portal (N1 Slovenija)
